50
"Među stručnjacima se već dugo šuškalo da jedna luciferska ruka u Institutu 'Batut' po petoro umrlih svodi na jednog i da je upravo to razlog što se već više od dve nedelje krije mesto boravka svakog takvog, navodno jedino preminulog građanina (kad bi se navelo da je Beograđanin, u Novom Pazaru bi se čudili koja je statistička rupa progutala njihovog zemljaka koga sahranjuju u limenom sanduku)". (Prof. dr Zoran Radovanović, 26. jun 2020)
Već je na ovom mestu pisano o tome da nanovo uvedene konferencije za medije Kriznog štaba nisu potrebne ako će građani iz njih da saznaju poluistine, neistine i spinove.
Nažalost, konferencije su u narednim danima nastavljene upravo na ovaj, neželjeni način, a unekoliko su i pogoršane jer su Ana Brnabić i Zlatibor Lončar u više navrata iskoristili dati medijski prostor da vređaju – što novinare, što lekare.
Ono što je ostalo isto jeste da javnost još nije čula iole prihvatljive podatke i argumente o tome zbog čega Institut za javno zdravlje “Batut” i dalje ne objavljuje podatke o mestu gde se nalaze novozaražene osobe: do 10. juna to nije bio nikakav problem i ovi podaci su objavljivani svakodnevno; od 10. juna – niti jednom.
Bile su na konferencijama za medije Kriznog štaba i direktorka „Batuta“ (dr Verica Jovanović) i zamenica direktorke (dr Darija Kisić Tepavčević), ali javnost ni za jotu nije bliža istini o tome šta se zbiva sa kovid-bazom „Batuta“, zbog čega se podaci o zaraženima ne objavljuju, a kamo li da je postalo išta jasnije otkud “duplo knjigovodstvo” u brojanju zaraženih i preminulih, što je pre mesec dana otkrio BIRN.
I direktorka i zamenica su više puta do sada pokazale zavidnu sposobnost da govore i po desetak minuta, a da ne odgovore na postavljeno pitanje. A koliko su nastupi na konferencijama za medije bili neopterećeni istinom najbolje govori jučerašnja izjava dr Darije Kisić Tepavčević.
„Uzorkovanje se vrši u svim kovid bolnicama i ambulantama, svim zavodima i institutima, više od 200 ustanova. (…) Mi objavljujemo u 15h i to su objedinjeni rezultati iz svih tih punktova koji vrše uzorkovanje. Svi zavodi i instituti na teritoriji svoje nadležnosti na dnevnom nivou objavljuju kakva je epidemiološka situacija, niko ništa ne krije, sve je transparentno i javno.
Često se ti zbirovi razlikuju od onoga zbira u bazi, odnosno, koji mi objavljujemo u 15h. To je i zbog satnice i dinamike unošenja rezultata. Sama činjenica da je na svakom sajtu svakog instituta i zavoda sve jasno navedeno za svaki pojedinačni dan nadam se da vam dovoljno govori. Svi bismo želeli da imamo podatke istog momenta, da se istog momenta sve objedinjuje, i te kako bismo to hteli i želeli, idemo ka tom unapređenju“, rekla je dr Kisić Tepavčević u nedelju.
Dovoljno je samo pozvati dr Kisić Tepavčević da pokaže, na primer, gde se to na sajtu beogradskog Zavoda za javno zdravlje mogu naći podaci o zaraženima u najvećem žarištu – Beogradu, pa da cela gornja konstrukcija o tome da je sve „transparentno i javno“ padne u vodu.
No, iz ove izjave se rađa još pitanja: kakva je onda to „Batutova“ baza podataka ako nije u stanju da sabere 200 brojeva i izbaci tačne rezultate kad pristignu svi podaci iz svih institucija, makar sa danom zakašnjenja? Da li je to uopšte baza podataka? Šta je to, ako ne može da uradi ono što najobičnija „eksel“ tabela uradi u sekundi? Zašto uopšte onda Krizni štab saopštava brojke ako nisu precizne?
I, ne, nije prihvatljiv uobičajeni odgovor da „testovi ne leče“ i da te brojke nisu toliko važne: građanima su i te kako važne. Zapravo, ukoliko u svojoj okolini nemaju nekog zaraženog ili, ne daj bože, preminulog od kovida, građanima su ove brojke jedina informacija koju dobijaju o situaciji sa koronavirusom u Srbiji.
A koliko su ove brojke zbunjujuće – ne za građane, nego za najistaknutije članove Kriznog štaba – najbolje govori izjava dr Predraga Kona.
Upitan da li se podaci koji se saopštavaju svakog dana na konferencijama za novinare Kriznog štaba odnose na testirane u poslednja 24 sata ili obrađene testove u poslednja 24 sata, Kon je rekao da ni on sam „najiskrenije ne zna“.
„Ja u principu počinjem sve više da koristim podatke lokalnih zavoda i Gradskog zavoda za javno zdravlje. Kad se sabiraju pojedinačni rezultati koje izbacuju lokalni zavodi vide se da je to veći broj, jasno da je ono što se saopštava iz baze orijentaciono i da moramo da imamo daleko bolju bazu na koju se oslanjamo“, naveo je Kon u petak na N1.
Poput nastupa zamenice direktora u nedelju, ni nastup direktorke “Batuta” u petak nije bio od koristi za javnost željnu istine.
Vratimo se nekoliko nedelja unazad.
Bio je 9. jul kada je grupa od 88 organizacija civilnog društva uputila zahtev za informaciju od javnog značaja Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, tražeći podatke o ukupnom broju testiranih lica na kovid 19, obolelih, negativnih, na kućnom lečenju, u samoizolaciji, izlečenih i lica koja su preminula.
Dakle, na ovaj zahtev, koji je podnela Fondacija za otvoreno društvo, „Batut“ je u roku od 48 sati morao da pošalje odgovor koji zanima sve građane Srbije – koje su tačne brojke o zaraženim i preminulim od kovida, kao i gde se ti novozaraženi nalaze.
Kako je za Nova.rs rekla Nevena Ružić, koordinatorka programa Fondacije za otvoreno društvo Srbija, zahtevom su tražene i informacije o direktnom pristupu ovom sistemu od strane lica van Instituta.
Ružić podseća da je zaključkom Vlade Srbije obaveza „Batuta“ bila da sve ove podatke na dnevnom nivou dostavlja Ministarstvu zdravlja, a da Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu dostavljaju podatke u anonimizovanom obliku.
„U svom odgovoru, Institut je samo uputio na internet stranicu koju je uspostavila Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu (https://covid19.data.gov.rs). Detaljnim pregledom ove adrese jasno je da podaci na ovoj adresi nisu izvorni podaci, već se preuzimaju sa druge internet lokacije (https://covid19.rs/), a za koju se navodi da je izvor upravo Institut“, rekla je Nevena Ružić za Nova.rs.
Ružić kaže da je „Batut“ odgovorio da će naknadno biti dostavljeni nedostajući odgovori, ali do toga nije došlo, pa su udruženja podnela žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Ne samo to – pošto su udruženja tražila podatke i od Kancelarije za informacione tehnologije elektronsku upravu, saznali su da od 10. juna ni Kancelarija nije dobijala izveštaje od “Batuta”, nego da su preuzimali podatke sa javno dostupne stranice https://covid19.rs/.
„Batut“ tako nije ispunio obavezu da Kancelariji svakog dana do 14 časova podatke o prethodnih 24 sata o izlečenim, odnosno preminulim licima, podatke o licima koja su testirana (pozitivno, odnosno negativno na bolest Covid 19), licima kojima je izrečena mera samoizolacije, sa podacima o lokaciji.
E, sad se vraćamo na nastup direktorke „Batuta“ dr Verice Jovanović od petka.
Tog dana je dr Verica Jovanović izjavila da je ona „tokom nedelje prosledila odgovor na Fondaciju koja je u ime 88 nevladinih organizacija i udruženja uputila zahtev“, te da je tog dana, u petak, „dobila još jedan dopis“ u kome je detaljno dobila informacije o tome šta je tačno bio zahtev i na koji način treba dopuniti ono što je već prosledila.
„Institut za javno zdravlje Srbije će u potpunosti odgovoriti na zahteve koje su NVO i udruženja dostavila, mi smo na raspolaganju, o vremenu ne mogu u ovom trenutku da kažem, ali u veoma skoro vreme“, rekla je Jovanović, zaboravljajući da pomene da je vreme kada je morala da pošalje tražene podatke odavno prošlo, i da su se organizacije već žalile Povereniku zbog toga.
Štaviše, na jasno pitanje novinarke Nova.rs – zašto na sajtu posle 10. juna nema podataka o zaraženima po gradovima – dr Verica Jovanović je rekla sledeće:
„Podatke po gradovima, oni će takođe, unapređenjem samog tog softvera to će se realizovati. U ovom trenutku i naši zavodi i instituti za javno zdravlje objavljuju podatke za teritoriju okruga, ali će i podaci sa centralnog nivoa biti dostupni vama, i po gradovima i opštinama i prema okruzima. Imaćete sve informacije i podatke, to je veliki alat i vrlo značajan za sve zdravstvene ustanove, naročito za epidemiološku službu, jer se tim putem prati kretanje bolesti na teritoriji naše zemlje.“
Opet – ni reči o tome kako je taj softver tako fino radio do 11 dana pred izbore i svakoga dana objavljivao upravo podatke po gradovima i opštinama.
I još jednom se mora postaviti pitanje – ako je to veliki alat, „vrlo značajan za epidemiološku službu“, jer se tako „prati kretanje bolesti“ – šta onda ti epidemiolozi mogu da zaključe iz takve nepotpune i, kako reče Ana Brnabić, jako loše baze?
Kako se može naslutiti iz gore pomenute izjave dr Kona, odgovor na ovo je – ništa. Ostaje samo još da se zapitamo – ko je i koliko para dobio da napravi i održava kovid bazu „Batuta“?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
