Doktor Damir Huremović, autor "Psihijatrije pandemije", rekao je u jutarnjem programu "Probudi se" na TV Nova S da je očigledno da će koronavirus još neko vreme biti među nama i da je u svemu ovome najbitnije da ljudi ostanu dosledni rutinama koje su imali pre pandemije i da pokušaju da održavaju kontakte sa ljudima, makar virtuelno.
Huremović je, javljajući se iz Njujorka, rekao da ovu biološku zaraznu pandemiju nesumnjivo prati i psihološka pandemija, koja kod ljudi izaziva određene oblike anksioznosti.
„Ovu biološku, zaraznu pandemiju, prati i psihološka, koja prati ljude i inficira njihove misle i izaziva anksioznosti. Svi mi se budimo sa strepnjom, plašeći se kakve nas vesti očekuju. Ova pandemija nije toliko drugačija od drugih, ona ni izdaleka nije toliko opasna koliko neke sa kojima smo se tokom čovečanstva susretali“, rekao je Huremović.
Ipak, on je istakao da je u svemu ovom loša vest što će koronavirus neko vreme biti sa nama.
„Ovo jeste nešto što se dešava s vremena na vreme i ogromna većina ljudi prolazi bez većih posledica. Loša vest je da će ova pandemija biti sa nama neko vreme. A mi kako zadnjih godina nismo navikli na tako nešto, moraćemo se navići na to da živimo sa virusom koji teži da se replicira i da prilagodimo svoje ponašanje tome“, rekao je doktor.
Huremović ističe i da ova pandemija nosi brojne strahove sa sobom, sa kojima ljudi moraju da se nose.
„Nažalost, deo naše tradicije i ljudske kulture je da ljudi zaziru od ljudi koji boluju od zaraznih bolesti, da se i sami ne bi zarazi. I onda imamo osećaj srama ako neko boluje od virusa. Sa druge strane, imamo jako okorenjen strah od mentalnih obolonja, koji se isto tako nakaleme i onda ljudi teže da te strahove drže za sebe. I onda, na neki način tu strahovi mogu izaći na videlo u nekom obliku, poput određenih ponašanja, nepridržavanja mera i slično“, rekao je autor „Psihijatrije pandemije“.
Upravo iz tog razloga, ističe Huremović, bitno je ostati istrajan načinu života koji smo vodili i pre koronavirusa.
„Jako je važno ustrajati na svojim rutinama pre korone. Pokušati da svoje rutine i male stveri koje smo imali i pre pandemije nastavimo, da održavamo kontakte sa ljudima, makar virtuelno i da odvojimo vreme za sebe, u kojem ćemo moći da se posvetimo sebi i razbistrimo um, jer svako zna šta je ono što mu je neophodno da se presabere“, dodaje on.
On ističe i da ukoliko je anksioznost kod ljudi toliko prisutna i izražena, da dovodi do smetnji u funkcionisanju, onda bi trebalo potražiti stručnub pomoć. Tokom gostovanja Huremović se osvrnuo i na pooštravanje i ublažavanje mera u cilju suzbijanja koronavirusa.
„Mislim da ste vi imali poprilično oštar režim u odnosu na druge zemlje. Međutim, pošto u Kriznom štabu nije bilo stručnjaka za mentalno zdravlje, došlo je do popuštanja mera u jednom ekstremnom smeru i ljudi su se u potpunosti opustili. Ljudi mogu da izdrže ograničenja kretanja, ako misle da im to spašava život, ali ako ćemo danas ovako, sutra onako, to shvatanja kao nečiji hir. Ljudima morate da pružite objašnjene za uvođenje nekih mera. Bitno je naći pravu meru“, rekao je gost.
Huremović je dodao i da život nakon korone neće biti isti.
„Mi ćemo biti isti, ali život neće. Ukoliko pandemija potraje još nekoliko meseci, a izvesno je da hoće, mi ćemo se suočiti sa tektonskim promenama. Život nikad neće biti isti kakav je bio i pre pandemije“, rekao je on.
Pogledajte gostovanje:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar