Beograđani svaki put kad uđu u gradski prevoz “igraju rusku rulet” jer su autobusi lošeg kvaliteta, lope održavani, dok u vozilima privatnih prevoznika za volanom sede vozači u penziji, od kojih neki rade I po 12 sati dnevno, upozrovaju sagovornici lista “Nova” Ivan Banković iz Sindikata GSP Centar i Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu (CLS).
Sedamdesetdvogodišnji vozač autobusa izgubio je petak kontrolu nad autobusom gradskog prevoza i uleteo u dečije igralište u Zemunu. Tom prilikom su četiri osobe lakše povređene, dok je dvogodišnje dete zadobilo teže povrede i trenutno je na bolničkom lečenju.
Na pitanje zbog čega se za volanom autobusa u gradskom prevozu nalaze vozači koji imaju više od 65 godina, Banković objašnjava da je u ovoj nesreći učestvovalo vozilo privatnog prevoznika, koji ima prakasu da zapošljava vozače koji su u GSP-u otišli u penziju.
“Po zakonu ne postoji starosna granica za zapošljavanje, neophodno je samo da vozač prođe zdravstveni pregled. Međutim, kod nas se i ti pregledi rade površno pa je pitanje da li na njima može da se stekne kompletan utisak o pouzdanosti i sposobnosti vozača koji treba da upravlja vozilom u kome bude i po 80 ljudi”, kaže Banković.
Objašnjava da GSP ne zapošljava vozače starije od 65 godina, ali da se na primeru ovog gradskog preduzeća jasno vidi u kojoj meri su vozači u deficitu, pa onda privatnici, kod kojih je to dopušteno, posežu i za penzionerima.
“Iz GSP-a godišnje u proseku zvanično ode po 150 ljudi, a nezvanično je taj broj i veći jer neki vozači ne daju odmah otkaz već uzmu neplaćeno odsustvo ili bolovanje i onda imate vozača na papiru ali u stvarnosti ga nemate. Suština je da GSP-u zvanično nedostaje između 120 i 150 vozača, a u praksi između 250 i 300, neračunajući privatne prevoznike”, kaže Banković.
Dodaje da je sindikat radio anketu sa vozačima čiji je zaključak da oni uglavnom daju otkaz kada odlaze u inostranstvo i to zbog niskih plata, koje bez noćnog, dodatnog rada i radna vikendom u GSP-u iznose svega 60.000 dinara.
Jovanović dodaje da je kod privatnih prevoznika koji pokrivaju polovinu linija gradskog prevoza postoje slučajevi u kojima vozači rade i po 12 sati dnevno, što ih čini dodatno nepozdanim za volanon.
Ipak, kada je u pitanju nesreća koja se nedavno dogodila, smatra da je ključni problem bio neispravnost vozila.
“Monogo veći problem od starosne dobi vozača je kvalitet vozila u javnom prevozu i njihovo održavanje. S jedne strane GSP nabavlja nove autobuse koji se ne koriste nigde u Evropi, tu mislim na BMC autobuse koji su već 2019. godine imali probleme sa kvarovima na motorima i sa samozapaljivanjem. Situacija još alarmantnija kod privatnih prevoznika koji koriste stare turske i ruske autobuse i gde je održavanje katastrofalno”, kaže Jovanović.
Objašnjava da je na dečje igralište u Zemunu uleteo ruski autobus marke Liaz, kakav se ne vozi nigde u Evropi i ne isključuje mogućnost da su na vozilu otkazale kočnice.
“Ja sam više puta već naglašavao da uzimajući u obzir rečeno građani Beograda nisu bezbedni u javnom prevozu, da ulaskom u vozila igraju ruski rulet i nadam se da neće morati neko da pogine da bi se uvele strože kontrole i stroži propisi oko toga ko može i sa čim da vrši javni prevoz u Beogradu”, poručuje Jovanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare