60
Ovih dana ponovo je u fokusu priča o poklanjanju bombardovane zgrade Generalštaba u Beogradu američkim ofšor firmama, nakon što je sa zgrade skinuta oznaka spomenika kulture. Na ovo je još u junu upozorio Aleksandar Jovanović Ćuta koji je rekao da je Ekološki ustanak dobio kopiju memoranduma koji to potvrđuje. U međuvremenu je i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu Goran Vesić potvrdio da je dobio ovlašćenje za potpisivanje takvog memoranduma.
Podsećamo, Republički zavod za zaštitu spomenika je Generalštab proglasio kulturnim dobrom 2005. godine, ali ovo nije prvi put da se debatuje o sudbini Generalštaba, jer je više puta pominjano njegovo rušenje, sa ovom ili onom namenom, kako je podsetio list Danas.
Još 2013. godine je Aleksandar Vučić, tada potpredsednik Vlade Srbije, izjavio da će se na toj lokaciji graditi luksuzni hotel, kao deo ulaganja investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Tada se pobunilo Udruženje arhitekata Srbije, istakavši da je ta zgrada jedno od pet preostalih monumentalnih zdanja iz perioda kasne moderne arhitekture u Beogradu.
Od toga tada nije bilo ništa, ali je 2017. ponovo počela polemika oko rušenja zbog potencijalnog urušavanja i nanošenja još veće štete.
Ovaj kompleks građen je u periodu od 1956. do 1965. godine, kao dvočlani ansambl, a tada se nazivao Državni sekretarijat za poslove narodne odbrane (DSZPNO ili DSNO).
Ideja arhitekte Nikole Dobrovića pobedila je na konkursu 1953. godine, a kompleks je pravljen od kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića i belih mermernih ploča sa ostrva Brač.
Postoji verovanje da je Dobrović ovim zdanjem želeo da ovekoveči bitku na Sutjesci, ali za to ne postoje dokazi.
Zna se da je ono bilo deo projekta „Veliki Beograd“, ali Dobrović nikad nije stigao da ga završi i ovo je jedino delo koje je po njegovim nacrtima izgrađeno u Beogradu.
Zgrada DSZPNO postala je poznata kao Generalštab i tako se o njoj izveštavalo tokom NATO bombardovanja 1999, kada je bila na meti između 29. i 30. aprila i ponovo između 8. i 9. maja.
Nikola Dobrović rođen je u Pečuju, studirao u Budimpešti i Pragu, gde je diplomirao, nakon čega je nastavio da radi kao arhitekta u Čehoslovačkoj.
Došao je u Jugoslaviju, u Lapad kod Dubrovnika, a 1943. se priključio Narodnooslobodilačkoj borbi, a 1944. postao je načelnik Arhitektonskog odeljenja saveznog Ministarstva građevina.
Krajem 1945. postavljen je za direktora Urbanističkog zavoda NR Srbije, a nakon toga za prvog direktora Urbanističkog zavoda Beograda i glavnog arhitektu grada.
Od 1948. postaje redovni profesor za urbanizam na Arhitektonskom fakultetu Tehničke visoke škole u Beogradu.
PROČITAJTE JOŠ:
Bio je dopisni član SANU od 1961. i JAZU od 1963, i počasni dopisni član RIBA (Kraljevski institut britanskih arhitekata). Osvojio je nekoliko važnih nagrada.
Imao je ideju da se leva obala Save poveže sa desnom obalom Dunava u Zemunu plovnim kanalom ispod Bežanijske kose, kao i da na Novom Beogradu budu dva veštačka jezera, ali ove ideje nažalost nije uspeo da realizuje.
Skice tog projekta kao i makete, među kojima se izdvaja monumentalni kompleks Generalštaba, Terazijske terase, hotela na ostrvu Lopud i čertiri vile, Beograđani su mogli da vide pre dve godine u Galeriji SANU, na izložbi upriličenoj povodom 125 godina od njegovopg rođenja.
Istaknute arhitekte tvrde da zgrada Generalštaba u Beogradu nije srušena, već urušena i ističu da ona predstavlja simbol modernosti Srbije.
Prema rečima arhitekte Bojana Kovačevića, nije tačno da je neisplativo i nemoguće obnoviti Generalštab, već je problem što nijedna vlast nije napravila čak ni projekat za revitalizaciju tog zdanja.
„Generalštab ima arhitektonsku vrednost. U tom delu grada je zgrada vlade, ministarstva i Vrhovni sud. Taj prostor je natopljen istorijom ovog naroda i ove države. Skaradno je tu ubacivati hotele i apartmane. Ono što neki proglase za razvoj ne mora da znači da je razvoj. Meni to više deluje kao rasprodaja grada“, kazao je Kovačević.
U julu 1947. godine, nakon gotovo tri godine rata, Beograd je dobio ambiciozne planove za svoj budući izgled, koje je predstavio upravo arhitekta Nikola Dobrović. Ovi planovi, iako daleki od onog Beograda kakav danas poznajemo, predviđali su potpuni transformaciju grada, koji je trebalo da se prostire na novim, ogromnim područjima, povezujući prestonicu sa Zemunom i premošćujući Savu.
Dobrović je predstavio 180 idejnih nacrta za Beograd u kojem je predviđena izgradnja novih ministarstava, galerija, biblioteka i stambenih zona, kao i širokih zelenih pojaseva. Planirano je rušenje i uklanjanje starih naselja, poput „Novog Beograda“, kako bi se stvorio prostor za moderne zgrade. Pored toga, najveća pažnja posvećena je saobraćaju, s idejom metroa koji bi povezivao ključne tačke grada, a automobili bi zamenili tramvaje i trolejbuse u centru.
Jedan od najambicioznijih planova bio je izgradnja ogromnog olimpijskog stadiona na Banjičkom polju, sa prostorima za sport, pozorišta na otvorenom i stambenim naseljima. Takođe, planirana je nova železnička stanica u Bežaniji, a industrija je trebala biti premestena na periferiju.
S obzirom na to da je vreme bilo pod komunističkom vlašću, javnost nije imala značajan uticaj na ove projekte, a mnogi od njih nikada nisu realizovani. Ipak, Dobrovićev plan ostavio je značajan trag u istoriji urbanizma Beograda, a neke od njegovih ideja ostale su relevantne i u današnjoj gradnji.
BONUS VIDEO: „Vlast će naći zamenu koja će potpisati“: Direktorke ne žele da „zapečate“ sudbinu Generalštaba
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
