Zlatibor, Zlatiborski okrug, seča šuma, pošumljavanje
Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Vlasnici privatnih šuma za svaki kubni metar posečenog drveta moraju da plate taksu koja se sliva u Budžetski fond za šume, a 30% tih sredstava pripada budžetima lokalnih samouprava, gde se šuma nalazi. Tačni iznosi tih sredstava u lokalnim samoupravama uglavnom nisu poznati pa se i troše nenamenski. Kada bi se ta novčana sredstva utvrdili onda bi se, kako to zakon predviđa, namenski trošila i doprinela ulaganju u šume i njihovom obnavljanju.

Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma „Omorika“ iz Priboja, koja deluje na teritoriji Zlatiborskog okruga, započela je realizaciju projekta „Od šuma za šume“, koju će tokom šest meseci sprovesti na teritoriji Užica, Priboja i Bajine Bašte.

Cilj je da sredstva u lokalnim budžetima, namenjena za unapređenje šuma, budu namenski utrošena, a da građani u tome učestvuju. Zalaganje asocijacije je da taj novac, kako Zakon o šumama to predviđa, bude vraćen tamo odakle je potekao. Da bi se to dogodilo u odlučivanja moraju biti uključeni građani.

„Sada je situacija da se 70% republičkih budžetskih sredstava troše namenski i ona se vraćaju u šume. Problem je preostalih 30% koje Republika prosledi lokalnim samoupravama. Sada nisu poznati ti iznosi jer lokalne samouprave ne vode evidenciju, taj budžetski povrat dobiju u masi drugih i ne znaju koliki je taj novac. Cilj je da prikupimo podatke, koji su to iznosi, i da uključimo savete seoskih mesnih zajednica, da se interesuju i de se novac namensku utroši za njihove potrebe, bilo na pošumljavanje, puteve, proredu nege šuma ili bilo čega drugog što će popraviti stanje u šumama“, kaže za Nova.rs šumarski inženjer iz Udruženja „Omorika“ Đorđe Marić.

Marić kaže da Zakon o šumama predviđa da svaki vlasnik šume mora da prijavi seču i da je obavezan da za to plati taksu koja iznosi oko jedan evro za svaki posečen kubik, upravo taj novac ide u Republički fond.

Zlatibor, Zlatiborski okrug, seča šuma, pošumljavanje
Foto: Slavica Panić/Nova.rs

Od tog novca 70% pripada Republici a ostatak lokalnim samoupravama. Republički budžetski fond je osnovan 2010.godine a obaveza plaćanja taksi na posečena stabla je na snazi dosta duže. Najveći broj vlasnika šuma ne zna da je plaćanje takse zakonska obaveza i da od nadležnog šumara moraju da traže izvršenje doznake na osnovu koje plaćaju taksu na posečeno stablo, bez obzira što su vlasnici šume i bez obzira da li stabla seku za ogrev ili neku drugu namenu. Još manje znaju da im se taj novac može vratiti.

„Drvo se ne sme staviti u promet, ne sme se prevoziti ako nema prateću dokumentaciju. Pitanje je koliko je drveta u nelegalnim tokovima, jer se procedura ne sprovodi ali mi želimo da ljudi vide da se plaćanjem te takse popravlja stanje njihove šume i da će se ta sitna taksa vratiti u njihova sela. Najbolje ćemo uspeti da suzbijemo ilegalne seče ako ljudi shvate i vide da se taj novac vraća njima. To će se desiti onda kada lokalne samouprave počnu namenski da koriste sredstva koja po tom osnovu dobijaju , što se u
najvećem broju slučajeva sada ne dešava“, ističe Marić.

Ono što vlasnici šuma uglavnom ne znaju, jeste da do 30.maja svake godine mogu podneti zahtev za izlazak šumara na njihovu parcelu, kako bi izvršio doznaku i u tom periodu uslugu izlaska šumara, koja je oko 1.300 dinara, ne plaćaju. Plaćanje takse po metru kubnom je obavezno ali i način da ne plate kaznu za nelegalne tokove, koja nije mala. Nelegalne tokove drveta kontroliše policija i šumarska inspekcija što se u poslednje vreme dešava češće nego ranije.

Ipak, veći problem od vlasnika privatnih šuma su valasnici državnih, tj sama država i nije poznato da li i ko njih kontroliše. Seča stabala na javnim površinama je u Srbiji svakodnevica kao i preparelizacije kojima šume postaju građavinska zemljišta. Poštovanje zakona od strane vlasnika koji svoju šumu seku za ogrev, može se očekivati tek onda kada gazdovanje državnim zemljištem postane odgovorno, savesno i domaćinsko.

Priča o pošumljavanju, posle masovnih seča šuma, zvuči kao dodatno poniženje, jer da bi sadnica dostigla krošnju odraslog i zdravog stabla, treba u proseku da prođe od deset do trideset godina.

Pratite nas i na društvenim
mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare