13
Anica Ivanović je studentkinja završne godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Pored ljubavi prema medicini, od malena je pokazivala i svoju kreativnu stranu, koja joj je omogućila da postepeno svoje umeće unovči, i to prodavajući ručno napravljene torbe od metala. Sada svoje slobodno vreme provodi baveći se svojim malim biznisom, ali se nada da će jednog dana postati pedijatar.
Pre nego što je pokrenula sopstveni biznis pravljenja torbi, Anica se bavila izradom origami ruža.
„To je takođe posao koji se sastoji od puno detalja. Nakon origami ruža, prešla sam na izradu string art slika od eksera i konca, što sam takoše radila vrlo detaljno. Konačno, došla sam do torbi“, priča Anica.
Sve je počelo kada je na internetu videla fotografiju torbe napravljene od čepova limenki, te je odlučila da pokuša da za sebe kreira istu. Na kraju je jedna torba za sopstvene potrebe prerasla u biznis.
„Sada pravim sve više različitih torbi, koje nisu slične ni jednoj drugoj koju sam videla“, priča sagovornica portala Nova.rs, i objašnjava da se uvek trudi da kreira nešto novo.
Kako osim kreative, Anica gaji ljubav prema medicini, koju trenutno završava, kaže da uspeva da obaveze na fakultetu uspeva da uskladi sa biznisom koji je pokrenula ove godine.
„Torbe pravim u pauzama od učenja, to mi je na neki način i odmor. Uglavnom radim u večernjim časovima, u zavisnosti od toga koliko porudžbina imam“, priča Anica.
Ipak, medicina je Aničina velika ljubav, te ne planira da šest godina školovanja „baci u vodu“.
„To je ono za šta sam se toliko školovala. Verujem da ću sigurno, u zavisnosti od obaveza, uspeti da uskladim da i umetnost bude deo mog života“, ističe ona, dodavši da razmišlja o tome da, kada dođe vreme za specijalizaciju, odabere internu medicinu ili pedijatriju.
„To nema veze sa hirurgijom, iako mnogi misle da ću se zbog svog hobija u kojem se puno pažnje poklanja detaljima, odabrati upravo to“, kroz smeh kaže Anica.
Bez obzira na sve, njen cilj je da nastavi da svoje vreme usklađuje, te nema nameru da odustane od kreativnog rada.
„Ja svake godine osmišljavam nešto novo, kreativno pšto bih mogla da radim. Uvek me nešto novo interesuje. Mada, možda se na torbama zadržim duže, zavisi od toga kako sve bude teklo“, objašnjava ona.
Anica dodaje i da su, za razliku od origami ruža, koje nisu retke na tržištu, ove unikatne torbe isplativije, jer je torba nešto što je svakome potrebno.
S obzirom na to da ovo nije njen primarni posao, za jednu torbu joj je, u proseku, potrebno oko dve večeri.
Kako kaže, kada je počela, nije očekivala da će interesovanje biti ovoliko. Dešavalo se da svoje torbe prodaje i muškarcima, te naglašava da ovo nije isključivo ženski detalj.
Kako je Aničina baka šnajderka, ona je sama, uz pomoć mašine koju imaju u kući, učila i isprobavala šta sve može da kreira te, kako kaže, nije isključeno da će se jednog dana možda i u to upustiti.
„Naučila sam da neki odevni komad recikliram i da on njega stvorim neki drugi“, kaže, a bitno joj je samo da bude kreativna.
Dodaje i da čuva različite predmete koji deluju neupotrebljivo, ali uspeva da ih ponovo iskoristi i da im novu namenu kroz svoje kreativne projekte.
****
BONUS VIDEO Put od smeća do unikatnih torbi, nakita pa čak i bicikala
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
