„Aleksin zakon će zbog tolikog čekanja biti prevaziđen“

Set zakona koji bi strože kažnjavao vršnjačko nasilje i one koji ga zataškavaju, poznatiji kao Aleksin zakon, već godinama se ne usvaja. Aleksina majka Dragana Janković smatra da se problem nasilja u školama ne rešava, te da će uskoro biti potrebne još strože kazne od onih koje je ovaj set zakona predvideo.

Da vršnjačko nasilje može imati veće posledice od modrica govori slučaj Alekse Jankovića iz Niša koji je postao simbol borbe protiv ovog problema. Aleksa je kao četrnaestogodišnjak mesecima bio žrtva vršnjačkog nasilja, verbalnog i fizičkog, zbog čega je 2011. izvršio samoubistvo.

Da se ovakva tragedija ne bi ponovila napisan je nacrt Aleksinog zakona – set zakona koji će strože kazniti nasilnike i one koji nasilje zataškavaju. Nacrt nosi Aleksino ime na predlog autorke Dragane Ćorić, docentkinje na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Međutim, i pored obećanja odgovornih, Aleksin zakon još uvek nije zaživeo.

„Sam naziv vršnjačko nasilje, koji na neki način ublažava realnost, zapravo označava sve ozbiljnija krivična dela, teže telesne povrede i psihološke probleme koje žrtve leče godinama nakon toga“, objašnjava u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Aleksina majka Dragana Janković.

„Deca koja čine nasilje su sve mlađa, a zakon, iako je i prema starijima blag, sve je blaži prema onima koji imaju do 14 godina u trenutku vršenja nasilja“.

Na pitanje koje je bilo obrazloženje za to što nakon godina očekivanja Aleksin zakon nije usvojen, njegova majka kaže da konkretnog obrazloženja nije bilo.

„Od toga da predlog izmene zakona ‘nije u skladu sa koncepcijom zakona’ do ‘učenicima se ne sme uskraćivati pravo na školovanje’, gde ovo drugo nema veze sa Aleksinim zakonom. Verovatno se mislilo na meru koja predviđa suspenziju učenika, iako u obrazloženju stoji da bi se mera primenjivala u školi. Paradoks je veći ako ovih dana imamo izjavu iz Ministarstva prosvete i najavu kazne suspenzije za učenike koji ne nose ili budu skidali maske u školi“, ističe Dragana Janković.

Takođe, prema nekim nezvaničnim informacijama, dodaje ona, navodno se ugrožava Konvencija o pravima dece, odnosno učenika koji vrši nasilje. Smatra se da bi eventualno usvajanje i primena ovog zakona dovelo u tim situacijama do „izopštavanja iz sredine“ učenika koji vrši nasilje u školi.

Prema daljim informacijama, kako kaže, saznali su da je i „deo“ prosvete imao „primedbe“ na predlog ovog zakona jer ih u jednom delu direktno poziva na odgovornost u slučajevima zataškavanja ili nepravovremene reakcije gde bi kao posledicu toga imali gubitak licence, samim tim i posla.

„Na osnovu svega ovoga se stiče utisak da se u deklarisanoj ‘beskompromisnoj borbi protiv vršnjačkog nasilja’ napravio kompromis“, napominje Aleksina majka.

Na pitanje da li im je ponuđeno da izmene nacrt zakona tako da se on „uklapa“ u domaće zakonodavstvo i da li bi pristali na nešto slično, ona kaže da im niko nije ponudio izmenu, niti autoru ovog zakona, a da bi pristali na izmenu nacrta zakona, pod uslovom da bude stroži.

Dodaje da ne očekuje nikakve promene, jer misli da se gotovo niko nije na jedan ozbiljniji i konkretniji način bavio time, već se ova inicijativa od svih koristila kao prilika i po potrebi.

„Tu mislim pre svega na pojedince koji se profesionalno i ‘ekspertski’ bave ovom problematikom i smatram ih najodgovornijim zbog ovakve situacije u vezi nasilja u školama jer su postali kliše i definicija za demagogiju i fraze“, naglašava Dragana Janković.

Ceo tekst pročtitajte na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo (CINS).