0
Na području opštine Gadžin Han, u 34 mesta u ovoj nerazvijenoj opštini na jugoistoku Srbije, u toku prošle godine rođeno je svega 26 beba, a dvoje od njih, blizanci Luka i Aleksa doneli su sreću u dom Besjane i Ivana Kitanovića iz Zaplanjske Toponice.
Besjana je u Zaplanjsku Toponicu stigla iz Tirane pre četiri godine, a kruna njene i Ivanove ljubavi je rođenje dvojice sinova. Besjana, Luka i Aleksa ostvarili su snove koje u srpskim selima godinama snivaju mnoge neženje, a to su snovi o porodici, supruzi i deci.
Besjana ili Besa kako je sada svi uglavnom u selu zovu, sa osmehom govori o svom dolasku u Zaplanjsku Toponicu koja je udaljena od njenog rodnog grada više od 500 kilometara.
„Moj otac ima prijatelja iz Srbije i zahvaljujući njemu ja sam se udala za Ivana. Taj čovek je advokat, radio je i u Albaniji i po malo priča albanski. On je pitao da li bi mogao da u Alabaniji pronađe devojku za svog komšiju. Moj otac je rekao da ima ćerku za udaju i tako je sve krenulo. Ivan je došao u Tiranu, upoznali smo se. On nam je ispričao gde živi, čime se bavi, šta rade njegovi roditelji, kako je u njegovom selu. Dopao mi se i odlučila sam da se udam za njega. Došla sam u Zaplanjsku Toponicu, pravili smo svadbu, vremenom sam naučila i srpski jezik“, rekla je Besjana.
Ona je kazala da se njen život u Tirani pre udaje značajno razlikovao od ovog sada u selu.
„Ja sam završila školu za šivenje i sedam godina sam radila u fabrici. Živela sam u gradu i nisam znala da radim poslove koji se rade u selu, nisam umela da kopam, sadim… Svekrva me je sve to naučila, ali pre rođenja dece nisam išla često sa njima da radim poljoprivredu, uglavnom sam se bavila kućnim poslovima. Sada se bavim samo kućom i decom. Imam puno obaveza oko blizanaca, da ih nahranim, okupam, presvučem, uspavam…Svekrva mi puno pomaže, pošto suprug radi kao vozač“, objasnila je Besjana.
Ona je kazala da su je svi u Zaplanjskoj Toponici lepo prihvatili i stekla je nove prijateljice. Nakon što su videli kako se ona odlično uklopila u novu sredinu po neko iz sela je i pita da li ima neku drugaricu ili rođaku u Albaniji za udaju za svog sina ili rođaka.
„Lepo mi je ovde, ne nedostaje mi život u gradu, a ni posao u fabrici. Samo mi nedostaju moji najbliži. Imam u Tirani majku, oca, brata i snaju. Otac i majka su u penziji, brat i snaja rade, čujemo se redovno“, rekla je Besjana.
Besine komšinice iz Zaplanjske Toponice kazale su da ih je začudilo to koliko se ona brzo prilagodila životu na selu, naučila da radi sve seoske poslove, čak i da vozi kola i traktor.
„Žena je mnogo druželjubiva i nema šanse da vas ne ponudi da uđete u kuću kada svratite do njih, nema šanse da vas ne posluži kafom, sokom. Ponaša se kao da je ovde sa nama odrasla, a ne da je došla iz strane zemlje. Oni su jedna domaćinska porodica u kojoj su svi mnogo vredni i svi puno rade, ali su i uspeli da naprave lepu kuću i da obezbede sebi uslove za život mnogo bolje od onih koje mnogi imaju u gradu. Nedostojala su im samo deca, a sad i njih imaju“, rekla je jedna od komšinica.
Meštani Zaplanjske Toponice priželjkuju da u njihovo selo dođe neka Besjanina rođaka ili drugarica iz Albanije jer, kako kažu, neženja je mnogo, a devojke iz Srbije ne žele da se udaju na selu, čak ni one koje su u selima odrasle. Prema njihovim rečima devojke, neće ni u Zaplanjsku Toponicu, koja se nalazi u ravnici, manje od 40 kilometra udaljena Niša, a kamoli u neka udaljena planinska sela.
Poslednji popis pokazao je da su opština Gadžin Han i Crna Trava opštine u Srbiji u kojima se broj stanovnika najbrže smanjuje. Na području gadžihanske opštine živelo je posle Drugog svetskog rata 26.000 ljudi, a sada ih je svega 6.000. Velika većina meštana starija je od 60 godina, u školama na području opštine svega je 250 učenika.