0
Jako nevreme koje je tokom subote zahvatilo Beograd odnelo je trećinu krova sa zgrade u Ulici Milana Vidakovića u beogradskom naselju Voždovac. Stanari se od tada obraćaju nadležnim službama, ali uzalud. Voda je prodrla u zgradu, a krov je i dalje otrkriven. U ovakvim situacijama pred stanarima su samo tri opcije i u svakoj štetu suštinski plaćaju sami.
Beograd i veći deo naše zemlje našli su se na udaru jakog nevremena prethodnih dana.
U glavnom gradu najviše su stradali krovovi zgrada i drveće koje je vetar čupao iz korena.
Slična situacija zadesila je stanovnike Voždovca.
„Juče kad je bila oluja, između dva, pola tri, digla je jedan deo krova i to jednu trećinu krova. Zvali smo Infostan, oni su nam rekli da nisu nadležni, zvali smo i vatrogasce i komunalce, ‘Beokom’ servis, ali nam niko nije izašao u susret“, kažu stanari zgrade za Nova.rs.
Pošto je voda usled jake kiša već počela da prodire u zgradu, stanari su se samostalno organizovali i vodu skupljali peškirima, džogerima.
I sve tako dok kiša nije stala.
Prema tvrdnjama stanara, problem se javio i u komunikaciji sa prinudnim upravnikom zgrade.
„On nije reagovao ništa. Poslao je neke momke koji su to samo pogledali“, kažu stanari iz zgrade koji su i juče ujutru pokušavali da ga dobiju, ali beuspešno.
PROČITAJTE JOŠ
Limar koji im je prekjuče dolazio, rekao je da može da postavi foliju kao privremeno rešenje.
„Bez naše saglasnosti je firma, koju angažuje upravnik naše zgrade, odbila tu mogućnost jer je to skupo“, tvrde stanari.
Navode i da se u celoj zgradi oseća vlaga. Krov je i trenutno otkriven.
Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika zgrada, Ljubiša Banovački za Nova.rs objašnjava da ukoliko je zgrada novija, postoji mogućnost da je pod nekom vrstom garancije i u tom slučaju se stanari obraćaju investitoru, jer postoji određen garantni rok.
Kada je reč o zgradama koje su starije, kod većine njih je ta garacnija prošla.
„Tu onda stanari imaju mogućnost da osiguraju zajedničke delove zgrade, kao što su lift, krov, fasade…Kada ih osiguraju, oni plaćaju osiguranje i u ovakvim slučajevima aktiviraju polisu i dobiće određena sredstva“, kaže Banovački.
Međutim, kako kaže, takvih je zgrada u Beogradu veoma malo, okvirno svega pet odsto.
Treća mogućnost koja je pred građanima je da se obrate jedinici lokalne samouprave i ukoliko je proglašena neka elementarna nepogoda, stanari mogu da dobiju deo sredstava za sanaciju.
„Međutim, ako imaju ugovor sa Gradskim stambenim, oni mogu da pozovu samo ukoliko se na primer savio lim. Kompletnu sanaciju krova oni moraju da plate“, kaže saogovornik našeg portala.
Ukoliko nemaju ni osiguranje, ni garanciju, mogu se obratiti Gradskom stambenom koje im može omogućiti da sanaciju plate u 60 rata, ali je to dosta skuplja opcija.
Tu je i mogućnost da sami anagažuju privatnu firumu.
„Zakuljučak je: Stanari su vlasnici krova i oni su dužni da ga održavaju i da plaćaju popravke“, podvlači sagovornik Nove.
Većinu štete koja je nastala, država nije dužna da plati, jer je reč uglavnom o privatnoj imovini, čak i kada su u pitanju krovovi zgrada. Međutim, ukoliko je svojina oštećena padom drveta, koja je pod ingerencijom lokalne samouprave, onda je moguće naplatiti štetu.
„Ako se nalaze na površini na kojim upravlja Gradsko zelenilo, građani se obraćaju Gradskom zelenilu koje pravi zapisnik. Trebalo bi pozvati i policiju, ali u ovakvim situacjama kada je štete mnogo, obično nema dovoljno patrola koje bi izašle na lice mesta. U svakom slučaju, Gradsko zelenilo i njihov tim bi trebalo da naprave taj zapisnik i oni su dužni za isplatu te štete“, objasnila je Vesna Lapičić.urednica specijalizovanog finansijskog magazina „Svet osiguranja“ranije za N1.
*****
