Od početka epidemije koronavirusa, članovi udruženja "Jadovnik - oaza netaknute prirode" iz Prijepolja trude se da obezbede dovoljno hrane za divlje životinje na hranilištu "Kašan" na Jadovniku, ali da im je zbog trenutne situacije sve teže da dođu do hrane životinjskog porekla. Na hranilištu su i beloglavi supovi, vukovi, medvedi, među kojima je i markirani medved Miloš koji uglavnom jede - kukuruz.
U tom udruženju kažu da hrane ima još, ali da je od početka epidemije ređe iznose i da će ako ova situacija potraje biti problem da se obezbedi hrana za divlje životinje koje će, da bi preživele, silaziti u najbliža sela.
Predsednik udruženja „Jadovnik“ Vjekoslav Joksimović kaže da se na hranilište godišnje iznese između 30 i 50 tona hrane, a da je najteže dopremiti zimi zbog smetova i snega jer, kako kaže, treba se popeti na 1.300 metara nadmorske visine.
Na hranilištu se obično prvo pojave gavranovi, a posle njih beloglavi supovi, vukovi, medvedi među kojima je, priča Joksimović, i markirani medved Miloš koji za razliku od drugih medveda uglavnom jede kukuruz.
Danju dolaze ptice, noću mrki medvedi i lisice, dok vukovi svraćaju i noću i danju, bez ikakvog pravila.
Ranijih godina je, kaže, dolazilo nekoliko medveda, a ove godine svega dva, te dodao da je teško oceniti koliko ih dolazi pošto nisu obeleženi, a slične su građe.
Poslednih godina je, kaže, smanjen i broj vukova koji dolaze, a trenutno ih je svega tri.
Joksimović priča da se medved Miloš ove zime specifično ponašao nego ranijih godina i da je promenio čak četiri brloga – dve pećine i dva brloga ispod drveta.
„U pećinama je boravio po mesec dana, a u brlozima po 15 dana što znači da je oko tri meseca bio u hibernaciji, a početkom marta se pojavio na hranilištu“, navodi Joksimović.
Medved Miloš je, kaže, markiran u septembru 2017. godine i do sada je „poslao“ oko 19.000 podataka što je, kako ističe, rekord za medvede koji se prate na ovim prostorima.
Dodaje da se medved Miloš razlikuje od ostalih mrkih medveda na tom području po tome što ima malu zonu kretanja od 50-60 kilometara i nikada ne prelazi na levu obalu Lima.
„Uvek je na desnoj strani Lima i kreće se od Bijelog Polja do Nove Varoši, preko Zlatara, Jadovnika, Giljeva, Bjelopoljske bistrice“, priča Joksimović.
Član udruženja „Jadovnik“ Boško Jakšić kaže da ljubav prema životinjama gaji od malih nogu i da svaki slobodan trenutak koristi da dođe i zajedno sa drugim članovima udruženja brine o životinjama.
„Redovno iznosimo hranu da bi životinje imale šta da jedu, kako ne bi pravile štetu seljacima koji imaju stoku“, dodao je Jakšić.
Naveo je da su životinje imale dovoljno hrane i zimi kada je po velikom snegu raznošena uz pomoć dva terenska vozila, ali da je sada, tokom epidemije korona virusa, ima manje.
„Od kako je došlo do epidemije, teže dolazimo hrane koje je ranije bilo u izobilju, ali gledamo da svaki dan obezbedimo koliko toliko normalnu količinu da bi životinje opstale, a posebno beloglavi supovi koji moraju redovno da se hrane jer jedino tako mogu da opstanu“, rekao je Jakšić.
Ističe da bi bez pomoći životinje teško preživele i da bi, kad im nestane hrane, verovatno silazile u sela što bi bio problem za meštane.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare