5
Osim zagađenja životne sredine i sve češćih suša u Srbiji, na nestašice pijaće vode najviše utiče kopanje rudnika i uz to nagomilavanje rudarskog otpada i ostale rudne aktivnosti, objašnjava i upozorava akademik Slobodan Vukosavić, predsednik Odbora za energetiku SANU. On navodi da sve to doprinosi štetnim materijama u cevima i ugrožava snabdevanje pitkom vodom.
U Srbiji je odnos malih i velikih voda izrazito nepovoljan, čemu dodatno doprinose znatno duži sušni intervali u našoj zemlji i kopanje rudnika.
“Uz nestašice vode, u Srbiji postoji i zagađenje koje je mnogo veće nego u ostatku Evrope. Rudarski otpad je, uz poljoprivredni, najveća masa otpada koji nastaje u Srbiji, što nije adekvatno tretirano Zakonom o otpadu. Zagađenje životne sredine i nestašicu pitke vode pogoršavaju rudarske aktivnosti, dok je snabdevanje pitkom vodom često ugroženo priključenjem rudničkih postrojenja na vodovodnu mrežu”, objašnjava Vukosavić u autorskom tekstu objavljenom na sajtu prviprvinaskali.com.
Na rezerve pitke vode pre svega utiču istražne i rudničke bušotine, objašnjava on.
“Istražne bušotine prolaze kroz slojeve pitke vode, bliske površini, ali i kroz duboke vode u kojima ima toksičnih minerala. Pored neželjenog mešanja, postoje i rizici unošenja fluida za bušenje. Neprimereno bušenje menja protok i pritisak podzemnih voda. Uz manje prihvatanje i zadržavanje padavina, istražne bušotine i rudarenje utiču na ekosistem podzemnih voda i dodatno ugrožavaju snabdevanje vodom”.
Kopanje rudnika, tačnije bušenje zemlje, ima brojne negativne efekte, objašnjava Vukosavić, kao što su kontaminacija podzemnih voda izlivanjem ugljovodonika.
“Kod aktivnih rudnika, neophodno je evakuisati sve podzemne vode koje bi mogle dovesti do potapanja jama. Svođenje podzemnih voda na niži nivo uzrokuje ‘povlačenje’ nivoa vode. Ako se nalazište rudnika nalazi u blizini stambenih naselja, povlačenje može uticati na snabdevanje vodom u bunarima za piće”, upozorava Vukosavić.
On navodi primer bušotina u Vojvodini, koje su ugrozile snabdevanje građana pijaćom vodom.
“Veliki broj naftnih bušotina i bušotina za eksploataciju prirodnog gasa, koji je načinjen širom Vojvodine, dovodi do zagađenja pitke vode i prodiranja metana, arsena i drugih štetnih materija u slavine građana u pojedinim delovima, posebno Srednjem Banatu i Srednjoj Bačkoj. Istražne i eksploatacione bušotine se veoma štetno odražavaju na vodosnabdevanje širom Vojvodine, što u ugroženim oblastima značajno uvećava učestalost brojnih oboljenja i skraćuje životni vek”, naglašava akademik.
Usled namernog dugogodišnjeg zanemarivanja značaja domaće nauke i struke u polju rudarstva i geologije, geološka istraživanja u Srbiji su prepuštena strancima, smatra on.
“Njih privlače povoljnosti srpskih zakona sačinjenih upravo u skladu sa interesima rudarskih multinacionalnih kompanija. Nepovoljne zakone bi trebalo što pre izmeniti, ali problem je što institucije sistema, političke partije i rudarsko-geološka struka nisu pokrenule ovo pitanje”.
Veliki broj već načinjenih bušotina, ističe Vukosavić, stvara lokalno zagađenje i utiče na podzemne rezerve pitke vode.
“Poznato je da bušotine imaju negativan uticaj na nivo i kvalitet podzemnih voda, a trebalo bi ih svesti na neophodni minimum ili zabraniti u oblastima sa obradivom zemljom, pogotovo u oblastima sa značajnim podzemnim rezervama pitke vode. Stanje pogoršava nestručnost nedovoljno obučenih timova za bušenje, dovedenih iz inostranstva, što je već dovelo do neželjenih procurivanja, zagađenja okolnog zemljišta i protivzakonitog odlaganja isplake, pa su mnogi bunari u blizini bušotina zagađeni ili su presušili”.
Prema raspoloživim podacima, milion stanovnika Srbije povremeno ili trajno nema pristup čistoj vodi za piće.
“Još uvek ne postoje adekvatni koraci u primeni Strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine. Ipak, planovi i akcije domaćih i stranih investitora sprovode se bez uvažavanja ključnih principa razvoja vodnih resursa i njihove eksploatacije koji su sadržani u Strategiji”, kaže Vukosavić.
Pročitajte još:
5
28
1
69
U autorskom tekstu “Uticaj rudnika na vode”, zaključuje da svi prethodno navedeni razlozi, kao i stavovi vrhunskih nacionalnih naučnih i stručnih institucija, ukazuju da bi rudarski ili drugi projekti, koji ugrožavaju podzemne rezerve pitke vode u slivu Drine, načinili trajnu, nenadoknadivu i neprihvatljivu štetu.
Podsetimo, u slivu Drine, međunarodna korporacija Rio Tinto planira kopanje litijuma, što bi, prema navedenim objašnjenjima u ovom tekstu, ali i sudeći po naučnim radovima brojnih stručnjaka, dovelo do ugrožavanja snabdevanja građana pitkom vodom i do štetnosti po zemljište, vazduh, zdravlje i život.
***
BONUS VIDEO: N1 na Homolju: Pijaća voda se koristi za istražne radnje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare