Prvi zabeleženi slučajevi afričke kuge desili su se u selu Zarožje pre oko dve nedelje koje je, sada već sa Bačevcima i Stmovom, u status zaraženog područja, dok su ugrožena bajnobaštanska sela Ovčinja, Gvozdac, Rogačica, Lještansko i Okletac. Ugrožena su i sela Kosjerića, Ljubovije i Valjeva, a u svim područijima je na snazi zabrana prometa svinja. Bolest se ne prenosi na druge vrste životinja ni na ljude.
Meso zaražene životinje nije opasno po ljudsko zdravlje, ali se ne koristi što je pod kontrolom policijskih i inspekcijskih službi.
Veterinar Aleksandar Veljanoski za Nova.rs kaže da su posle prijave vlasnika obavestili Veterinarsko specijalistički institut Kraljevo, pa su u saradnji sa njima uzeti uzorci od živih i uginulih životinja na osnovu čega je ustanovljeno da se radi o „afričkoj kugi“.
„Samo jedan slučaj u Zarožju je bio negativan, svi ostali pozitivni. Od živih životinja se uzima bris krvi, od uginulih bris organa, prvenstveno slezine na kojoj su prisutne promene koje i bez analize ukazuju na Afričku kugu“, kaže Veljanovski.
Životinje se neškodljivo uklanjaju, a kako dodaje, one uginule zakopavaju.
„Nad zaraženim se vrši eutanazija i one se takođe zakopavaju uz mere dezinfekcije i zaštite od širenja zaraze. Eutanazija se vrši nad svim svinjama u gazdinstvu, bili da su zaražene ili ne, jer ukoliko bi neka svinja i preživela, ona bi do kraja života bila nosilac virusa. Simptomi su nekarakteristični, ali se na ovu zarazu može posumnjati ukoliko je životinja nevesela, odbija hranu, ima temperaturu preko 40 stepeni i nestabilna je pri kretanju. Inkubacija virusa traje 7-11 dana, a bolest najviše pet dana nakon čega dolazi do uginuća“.
Veljanoski kaže da bolest nije prenosiva ni na ljude ni na druge vrste životinja, te da oboljevaju domaće i divlje svinje.
„Najčešće oboljevaju krmače dok su prasad i muške životinje nešto otpornije. Divlje svinje su takođe otpornije, ali one predstavljaju rezervoar infekcije jer se dosta kreću ostavljajući za sobom izlučevine. Tako da pored naseljenih mesta imamo zaražena i lovišta kao što je „Soko“ i okolina, ali i u Ljuboviji i valjevskom kraju koja se takođe smatraju ugroženim. Ugrožena su sva mesta koja se graniče sa zaraženima pa tu važi zabrana prometa svinja i to će trajati sve dok se širenje zaraze ne smiri“, kaže sagovornik našeg portala.
On još kaže da bez obzira što bolest nije opasna po čoveka, meso zaraženih životinja se ne koristi, a analiza mesa se ne može vršiti nigde sem u Veterinarsko specijalističkom institute Kraljevo i Naučno veterinarskom institutu u Beogradu. Ukoliko je svinja zaražena, a njeno meso dođe u upotrebu, nikakva opasnost za ljude ne postoji, ali kada se utvrdi zaraza, meso se ne koristi.
Na pitanje kakvu saradnju po ovom pitanju imaju sa lokalnom samoupravom, Veljanoski kaže da je to samo jedna osoba, komunalna inspektorka Dragana Ivanović.
„Mi ni sa kim u opštini nemamo nikakav kontakt, ljudi se ne javljaju na telefon, posle 15h u petak nema nikoga, a nas niko ne kontaktira. Jedino su inspektorka Ivanović i institut u Kraljevu ozbiljno pristupili ovom problemu. Ni načelnica ni predsednica lokalne samouprave se po ovom pitanju još uvek nisu oglasile. Niko iz Zlatiborskog odbora Veterinarske komore Srbije nije pozvao da pita treba li kakva pomoć, očekivali smo bar ljudsku podršku. Zajedno sa inspektorkom smo tražili čoveka koji će da vrši zakopavanje svinja, jer komunalno preduzeće ima preča posla. Niko ne zna ko će tom momku, koji dnevno pređe i više od 100 km, potpisati radne naloge.
Štete koje trpe vlasnici zaraženih životinja su velike. Prema svedočenju veterinara, u jednom domaćinstvu je uginulo čak sedam krmača od kojih su neke imale prasiće, a neke su tek trebale da se oprase. Planirana šteta je ogromna, a država u najboljem slučaju vrši nadoknadu samo za životinje, bez planirane dobiti.
Šta je lokalna samouprava preduzela po ovom pitanju i da li ugrožena domaćinstva mogu da očekuju podršku i u smislu naknade štete, pitali smo načelnicu Opštinske uprave Bajina Bašta Zorku Radojičić.
„U tom pravcu nismo razmišljali, za to nismo odvojili novac, ali o tom potom. Videćemo kako su u ovakvim situacijama postupali drugi. Gazdinstvima se savetuje da budu osigurana pa i oni moraju malo da se uključe i preventivno deluju. Sledićemo sve u skladu sa situacijom, ne mogu sada o tome da govorim. Nisam razgovarala sa stočarima, moja podrška je u stručnim službama a razgovor sa njima će verovatno razgovarati političko rukovodstvo opštine“, rekla je za Nova.rs Radojičić.
Informaciju više smo potražili od rukovodioca inspekcijske službe Dragane Ivanović koja kaže das u građani obavešteni o nastaloj situaciji, a da je saradnja sa Republičkom inspekcijom, koja donosi rešenja, kontinuirana.
„Mi smo informacije pustili u medije i po prvom i po drugom rešenju i skrenuli pažnju na najvažnije. To je da ukoliko u gazdinstvuse pojavi svinja za koju se sumnja da je obolela , da se odmah obavesti veterinarski inspektor ili inspekcija. U interesu nam je da se širenje zaraze spreči. Obavešteni su i svi predsednici mesnih zajednica da informišu meštane“, rekla je za naš portal Ivanović.
Prema poslednjim informacijama, pored bajnobaštanskih sela ugrožena su i sela Kosjerića i to Godečevo, Varda i Makovište.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare