Nakon serije snažnih zemljotresa koji su pogodili Tursku i Siriju i odneli više od 21.000 života, ni tlo Srbije poslednjih dana nije mirovalo. U razgovoru za Nova.rs, seizmolog Goran Krunić kaže da je mahom bilo reči o tzv. "miniranjima", koje su proteklih dana zabeležili naši seizmogrami, a bilo ih je barem tri. To su zapravo one redovne seizmičke aktivnosti u Srbiji, koje registruju samo instrumenti, a mi ih zapravo i ne osetimo.
Kaže da kada je reč o Turskoj, tu imamo stalnu seizmičku aktivnost. Seizmolozi smatraju da Srbiju neće zadesiti katastrofa i jačine potresa poput ove u Turskoj.
„Što se tiče Turske, dela Grčke, Jonskog mora, imamo stalnu seizmičku aktivnost. Ona je dnevna. Ali vezivati Tursku za region Srbije, nemoguće je“, kaže Krunić.
Sagovornik Nove kaže da je predvideti zemljotes nemoguće.
„U Mionici smo 1999. godine imali zemljotrese koji su pogodili taj region. Posle toga je bio u Kraljevu 2010. godine, jači od pet jedinica Rihtera“, kaže Krunić.
U periodu od 2010. godine, pa sve do danas, u Srbiji nismo imali zemljotres magnitude 5 Rihtera i jači od toga.
Republički seizmički zavod izradio je kartu epicentara zemljotresa, koji su naše područje pogađali od 1456-2012. godine.
Pomenuta karta pokazuje da je najviše zemljotresa bilo u regionu Šumadije, kao i Kosova i Metohije.
Prema toj karti, najmanje zemljotresa bilo je u regionima Beograda i Vojvodine.
Seizmolog Slavica Radovanović kaže da poslednjih nekoliko godina raste seizmička aktivnost u Srbiji.
„Mi smo u poslednjih nekoliko godina imali lagani porast. Bilo je nekoliko godina gde smo jedva imali 3,6 i to skoro niko nije primetio. Zadnjih par godina potresi dostižu 4,5 Rihtera i to je jedan dokaz da se lagano podiže seizmička aktivnost u ovom regionu i sigurno je da će se taj trend nastaviti. Sada se uočava da u prostoru Šumadije imamo pojačanu seizmičku aktivnost. Svakako će seizmolozi koji redovno registruju sve te zemljotrese moći da govore o nekoj verovatnoći, a ne o prognozi da će se tog i tog dana dogoditi. Moramo biti svesni da živimo u seizmički aktivnom prostoru gde ima zemljotresa i do 6 Rihtera“, objašnjava ona.
Kako je ranije istakla, ono što je bitno u mogućem predviđanju jesu aktivni rasedi za koje se pouzdano zna da bi mogli da generišu potres u budućnosti. Aktivnim se smatraju oni gde je u njima posmatranjem ili na osnovu dokaza, uočena seizmička aktivnost tokom poslednjih 10.000 godina.
„U Turskoj su ti rasedi jako dobro mapirani, i ovo područje njima nije nepoznato. Oni znaju svaki segment raseda, koliku maginudu može dostići. Sve je u skladu sa njihovim rezultatima. To je plod ulaganja države u seizmologiju i opremanje instrumentima, što je i Srbija uradila, ali samo kroz istraživački rad. Mi nemamo, sem pojedinačnih doktorskih disertacija, detaljnu analizu aktivnih raseda. Mi pretpostavljamo koji su rasedi najbliži gradu Beogradu, ali nemamo ih jasno utvrđene“, objasnila je.