72
Hiljade ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu ostaće bez posla, više od 800 hektara zemljišta biće uništeno na samom početku, vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biće ugroženo, a visok unos štetnih supstanci izazvaće teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti - na to upozorava grupa od osam srpskih naučnika, univerzitetskih profesora, koji su radili na ovom temeljnom i iscrpnom istraživanju, o uticaju rudarenja litijuma.
O posledicama iskopavanja i eksploatacije litijuma i jadarita (kombinacije litijuma i bora) slušamo već godinama, međutim, naučni rad “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, detaljno, kroz naučne dokaze, ukazuje na štetnost eksperimentalnog bušenja u Jadru, po okolinu i zdravlje ljudi.
Tim naučnika iz Srbije u sastavu: prof. dr Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, objavio je ovaj originalan naučni rad u časopisu iz grupe „Nature“ familije, a prenosi ga sajt prviprvinaskali.com.
U ovom istraživanju se, na samom početku, ističe činjenica da predložena eksploatacija ležišta litijum/borata u dolini Jadra, od strane korporacije Rio Tinto, preti da postane velika prerada rude koja sadrži bor i litijum, a da bi to bio jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području.
Takođe, prema nedavnim izveštajima, nalazišta pronađena u dolini Jadra, imaju potencijal da zadovolje do 90 odsto trenutnih evropskih potreba za litijumom, pa ne čudi koprcanje srpskih vlasti da ovaj projekat, uprkos pobuni naroda, sprovedu do kraja.
Prof. dr Dragana Đorđević, naučni savetnik u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, potvrdila je za Nova.rs sve detalje iz pomenutog naučnog rada.
“Ako nekome posluži, biće dobro. Pitanje je samo da li će ljudi više verovati lažovima ili nauci. U ovom radu sve je detaljno predstavljeno, kroz činjenice i dokaze, a posledice su jasne”, kaže za naš portal prof. dr Đorđević.
Naime, u istraživanju se opisuje razorni uticaj rudarenja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada.
Otvaranjem rudnika, piše u ovom naučnom radu, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu.
„Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije u pogledu ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji. Takođe, ovo ležište sa 1 odsto globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“, navodi se u istraživanju.
Planirani rudnik litijuma Jadar, sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, u zapadnom delu Srbije, zauzeo bi teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika, a na osnovu predstavljenog životnog veka od 64 godine, rezultirao bi, kako se navodi u istraživanju, gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja.
“Od zemljišta koje se uništava, 203 hektara su šume, a 317 hektara oranice. Iskopavanje rude i ispumpavanje podzemnih voda ili curenje, rezultiralo bi sleganjem skoro 850 hektara zemljišta. Uspostavljanje deponija u pojasu reka Jadar i Korenita, koje su izuzetno bujične, stvorilo bi opasnost od kontaminacije nizvodnih delova i ugrozilo snabdevanje vodom za oko 2,5 miliona ljudi”, piše u istraživanju.
Najveća debljina ležišta je duž toka Drine, od 50 do 75 metara, dok je u ostatku Mačve između 20 i 40 metara, a ovo područje predstavlja najznačajniji rezervat podzemnih voda u zapadnoj Srbiji.
Očekuje se da će planirani projekat „Jadar”, kako pišu profesori, izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta.
Takođe, piše i da projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i za preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja. Procena profesora istraživača sugeriše da mogući prihod od poljoprivrednih aktivnosti, procenjen na 81,96 miliona evra godišnje, daleko prevazilazi potencijal rudne rente od 16 miliona evra.
“Deponija industrijskog otpada planirana je u slivu potoka Štavica gde bi se uklonilo oko 26.000 kubnih metara drvne mase. Ova količina šumskog drveta za asimilaciju ugljen-dioksida biće trajno uništena, što će ubrzati eroziju zemljišta, isušivanje izvora, nestanak živog sveta u slivu i koritu i povećati rizik od razornih bujičnih poplava”, naglašava se u ovom naučnom radu.
Sama faza istraživanja projekta imala je štetan uticaj, ističe se u ovom radu, zbog curenja toksične vode iz rudnika, koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma.
Sadržaj bora u podzemnoj rudničkoj vodi prelazio je, oko bušotina, piše u istraživanju, vrednost definisanu ranijim zakonskim normama. Međutim, prema novim državnim propisima, sadržaj bora u zemljištu više uopšte nije regulisan. Istraga je otkrila da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko bušotina koje propuštaju, takođe prekoračile granične vrednosti nekoliko puta.
Pročitajte još:
72
33
0
10
“Bor je bitan element za ishranu biljaka, a toksičnost bora može inhibirati rast biljaka u zemljištu. Visok unos bora kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege, mozak i čak dovesti do smrti”, naglašava se u istraživanju.
Postojeći dokazi, kako se navodi, pokazuju da bi predloženi rudnik u dolini Jadra negativno uticao na 22 sela koja zavise od poljoprivrede, tako što bi bilo devastirano njihovo bogato poljoprivredno zemljište, oko 14.000 pčelinjaka i više stočnih farmi.
Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora, uništila bi, prema pisanju profesora, životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice.
“Ovo preduzeće planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima, koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke, koje svakih par godina plave polje. Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline”, piše u zaključku istraživanja.
“Otvaranje rudnika može imati značajan uticaj na životnu sredinu i zdravlje, posebno kada se odluke donose sa uskim fokusom na profit”, zaključuju profesori.
Podsetimo, multinacionalna rudarska korporacija “Rio Tinto”, završila je geološku istražnu fazu projekta Jadar još u januaru 2020. godine. Nakon višestrukih eksperimentalnih bušotina sa ciljem istraživanja jadarita, novog izvora litijuma, kompanija je dobila političku podršku srpskih vlasti u junu 2021. godine. Nakon velikih protesta projekat je obustavljen, ali ga vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem, vraća na velika vrata.
Kompanija Rio Tinto je odbacila „neosnovane optužbe u tekstu“.
„Pre svega, kompanija Rio Tinto najoštrije osuđuje neakadamsku i nesavesnu izjavu Dragane Đorđević koja je nazvala ‘lažovima’ više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta koji su, u skladu sa zakonima Srbije i najboljom praksom Evropske unije, preko šest godina radili na Nacrtima studija za procenu uticaja na životnu sredinu sredinu za projekat ‘Jadar’. Ovim je Đorđević naučnoj zajednici, ali i javnosti u Srbiji jasno stavila do znanja kako vidi argumentovanu debatu zasnovanu na naučnim činjenicama.
Navodi izneti u članku da će ‘visok unos štetnih supstanci izazvati teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti’, date su bez ikakvih dokaza i izneti su isključivo sa namerom izazivanja neosnovane panike i zastrašivanja ljudi. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da se projekat ‘Jadar’ može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine, a svi parametri, uključujući nivoe teških metala ili drugih zagađivača u zemljištu, vodi i vazduhu bili bi u granicama propisanim zakonima Srbije i najvišim standardima Evropske unije u svim fazama implementacije projekta.
Navodi da će ‘vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biće ugroženo’ je potpuno neosnovano. Projekat ‘Jadar’ neće uticati na vodosnabdevanje lokalnog stanovništva ni na koji način. Važna karakteristika projekta ‘Jadar’ je to što će se podzemna eksploatacija obavljati na dubini od okvirno 370 do 650 metara – u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari. Višegodišnja istraživanja i prikupljeni podaci pokazuju da duboke podzemne vode i plitke aluvijalne izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Sve otpadne vode iz rudnika bile bi prečišćavane proverenim tehnikama do nivoa kvaliteta vode u reci Jadar.
Navodi da će ‘više od 800 hektara zemljišta biti uništeno na samom početku’ potpuno su netačni. ‘Jadar’ bi bio podzeman rudnik što znači da će sve poljoprivredne površine iznad rudnog tela biti i dalje dostupne za obradu. Tome doprinosi činjenica da neće doći do osetnog sleganja. Rezultati modelovanja pokazuju da se tek nakon nekoliko decenija rudarskih aktivnosti, očekuje da se sleganje tla iznad periferne zone rudnika na površini od 780 hektara postepeno približi vrednosti od samo 10 milimetara, dok se u centralnoj rudarskoj zoni površine od oko 7 hektara očekuje sleganje do najviše 250 milimetara.
Ovako malo sleganje poljoprivrednog zemljišta nastalo u dužem vremenskom periodu neće uticati na poljoprivredne aktivnosti. Zahvaljujući sistemu za kontrolu industrijskih gasova, kao i merama za suzbijanje prašine, zaštitu vode i zemljišta, naučno je utvrđeno da će poljoprivreda u okolini kompleksa moći da se nastavi.
U članku su navedene i brojne druge netačne informacije sa jedinim ciljem zastrašivanja građana i izazivanja panike. Kompanija Rio Tinto će u narednim danima detaljno analizirati studiju na koju se Dragana Đorđević poziva u članku, o čemu će detaljno obavestiti domaću i međunarodnu javnost.
Kompanija Rio Tinto podržava stručnu debatu zasnovano na naučno utvrđenim činjenicama. Širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi shvatamo ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije“, navodi se u reagovanju kompanije Rio Tinto.
***
BONUS VIDEO: Mihailo Gajić o kopanju litijuma u Jadru: Koliko dobija Srbija, a koliko Rio Tinto?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare