Blaga zima bez snega pogodovala je svim poljoprivrednim kulturama koje su zasejane tokom jeseni, ali bi mogla dugoročno da uzrokuje nedostatak zemljišne vlage, ocenjuje agroekonomista Milan Prostran.
Zbog toplog vremena i visokih temperatura, kako dodaje Prostran, krajem februara bi moglo da dođe do cvetanja ranog voća, kao što su, na primer, kajsija i breskva. „Ako dođe do ranijeg cvetanja, a to je veoma verovatno, svaki eventualni pad temperature ispod nule tokom marta bio bi vrlo rizičan za takve voćke“, upozorava on.
Dugoročni uticaj je, prema njegovim rečima, „svakako mogući nedostatak vlage, jer bez snega i padavina tokom zime, nema ni dubinske akumulacije vlage u zemljištu, koja je važna za proleće i leto i opstanak kultura u tom periodu“.
Prostran objašnjava da klimatske promene već uveliko dovode do promena u poljoprivredi, pa tako sada prolećna setva, koje je nekad počinjela u aprilu, sve češće počinje u drugoj polovini marta i ističe da poljoprivrednici pokušavaju da idu u korak sa promenama.
Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević potvrđuje da ćemo sve češće zbog zagrevanja cele planete imati tople zime.
„Naravno, to se menja prema nadmorskoj visini. Mi sada na planinama imamo sneg, dok ga u nižim predelima nema, ali će se sve češće dešavati da i više nadmorske visine tokom zime budu bez snega“, objašnjava Đurđević.
On dodaje da su procene, da se uz ovo povećanje temperature, za nekih 50 godina može očekivati da i zime na planini budu sa tempereturama iznad nule.
“Planeta se zagreva, godišnja doba su sve toplija, pa su samim tim i temparature zimi sve više. Na taj način sve je manje šansi da sneg padne u toku zime. To naravno ne znači da će se dešavati da svake godine zima bude bez snega, ali će ti slučajevi dešavati sve češće”, navodi Đurđević.
Zagrevanje je, kako objašnjava, posledica sve većih količina ugljen-dioksida u atmosferi.
„Ugljen-dioksid se za razliku od nekih drugih elemenata ne uklanja lako iz atmosfere. On tamo ostaje jako dugo. Čak i sada kad bismo zaustavili sve emisije ugljen dioksida u atmosferu, to ne znači da bi u neko dogledno vreme mogli da vratimo klimatske promene na staro“, ističe Đurđević i dodaje da je smanjenje emisija ugljen dioksida neophodno da bi se usporile samo zagrevanje planete.