0
Ko nije platio kamatu na dozvoljeni minus u martu, a i dalje nije "u plusu", za pet dana, poslednjeg dana juna - platiće duplo: i kamatu za ovaj mesec i kamatu za mart. Isto ga čeka i u julu, i u avgustu.
To je posledica moratorijuma – pauze u otplati dugova koju je prihvatilo 94 odsto građana Srbije tokom vanrednog stanja. Sa karticama je situacija bolja, pa će neplaćena kamata, baš kao i kod kredita, biti raspoređena na ceo otplatni period.
Moratorijum – zastoj u otplati dugova – mogao bi skupo da košta građane koji koriste dozvoljene minuse. Jer, po okončanju ove tromesečne pauze, neplaćene kamate na korišćene minuse moraće da se plate u naredna tri meseca.
„Ako su građani tokom moratorijuma koristili dozvoljeni minus, oni će kamatu na taj novac platiti odloženo i to: kamatu za minus u mesecu martu platiće krajem juna, za april krajem jula, a za maj krajem avgusta. Ako dozvoljeni minus nisu koristili, nemaju nikakvih obaveza. Ukoliko takvu obavezu imaju i ona im dospeva u navedenim mesecima, dobro je da razmisle da li će i u tim mesecima koristiti dozvoljeni minus, ili to previše opterećuje njihove račune“, kažu za Nova.rs u Udruženju banaka Srbije.
Građani koji su tokom vanrednog stanja iz „crvenog“ prešli „u zeleno“, i prestali da koriste dozvoljeni minus, imaće manji trošak – platiće samo zaostalu kamatu, za prvi mesec moratorijuma.
Oni, koji su bili u težoj situaciji i nisu mogli da vrate ni dinar pozajmljenog novca banci tokom uvedene pauze o otplati rata, sada će pretrpeti jači udar po džepu: moraće da plate i tekuću kamatu na minus u ovom mesecu i celu kamatu za korišćenje minusa u martu mesecu.
S obzirom da je poznato da je ova pozajmica po tekućim računima građana ubedljivo najskuplja koja postoji na tržištu – ceh neće biti mali.
Prema trenutnim podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope na dozvoljene minuse (podaci za maj 2020.) kreću se od 9,95 odsto (Prokredit banka) do čak 36,43 odsto godišnje, koliko zaračunava Eurobanka.
Ako neko, slučajno, „sklizne“ ispod dozvoljenog i uleti u nedozvoljeni minus, kamate skaču do čak 46,7 odsto godišnje (API banka). Cena korišćenja dozvoljenog minusa sve banke obračunavaju na dnevnom nivou, već u zavisnosti od stanja na računu korisnika.
Prema podacima Kreditnog biroa, tekuće račune u bankama u Srbiji ima ukupno 5,39 miliona ljudi. Deo njih koristi dozvoljeni minus u ukupnom iznosu 46,78 milijardi dinara. To znači da građani Srbije plaćaju kamatu na 398 miliona evra dozvoljenog minusa.
Postoje dve vrste kreditnih kartica koje građani u Srbiji najčešće koriste. Kod jednih se otplata deli na jednake rate, dok druge funkcionišu po principu revolving (obnavljajućeg) kredita.
Revolving kartice funkcionišu tako da korisnik svakog meseca plaća određeni procenat duga, na primer pet odsto, dok mu se kamata obračunava na ostatak duga. Pa idućeg meseca od tog novog iznosa duga ponovo plati pet odsto i tako „u krug“.
Sada, pošto nije bilo plaćanja rata tokom tromesečnog moratorijuma, za iznos tromesečne neplaćene kamate uvećaće se osnovni dug po kartici, a otplata se nastavlja po utvrđenom procentu rate.
„Za korisnike revolving kreditnih kartica kod kojih se izmirenje obaveza obavlja minimalnom uplatom (5%, 10%, 20%…), redovna kamata biće pripisana glavnici duga i naplaćivaće se redovnom mesečnom dinamikom o čemu će banka uredno obavestiti svoje klijente. Redovna kamata će se po isteku moratorijuma pripisati nedospeloj glavnici i korisnik će biti u obavezi da plaća minimalni procenat mesečne otplate kako je ugovorom već ranije definisano“, objašnjavaju u Udruženju banaka Srbije.
Kod druge vrste kreditnih kartica, gde se dug deli na jednake rate, neće biti ponovnog obračuna kamate koja je uključena u redovnu ratu, samo će se rok otplate produžiti za dodatnih 90 dana, koliko je trajao moratorijum.
U Udruženju banaka ističu da je najbolje da se korisnici za informacije obrate direktno svojim bankama.
„Kada je u pitanju otplata dospelih obaveza iz perioda moratorijuma, važno je napomenuti da je, zbog specifičnosti ovog bankarskog proizvoda i različitih modaliteta koje su banke nudile i ugovarale sa klijentima, neophodno pratiti uputstva koje su sve banke detaljno postavile na svojim sajtovima. Takođe, o novim datumima dospeća i visini dospelih obaveza banke će svoje klijente blagovremeno informisati i putem izvoda“, kažu u Udruženju banaka.
Kod kreditnih rata, koje nisu plaćane tokom tromesečnog moratorijuma, detalji će biti poznati od 1. jula, kada svaka banka počinje svojim klijentima da šalje nove otplatne planove.
Suština je sledeća – kamata koja je obračunata tokom tri meseca mirovanja, podeliće se „na ravne časti“ na sve preostale rate.
Koliko će tačno koji dužnik dobiti zavisi prvenstveno od iznosa kredita koji je uzeo (veći iznos – veća kamata), visine kamatne stope (viša stopa – veća kamata), dužine roka otplate (duži rok – veća kamata), ali i broja preostalih rata (više rata – veća kamata).
Najskuplje će proći oni koji su u moratorijum „uleteli“ tek posle nekoliko plaćenih rata kredita. Jer, poznato je – iako je svaka rata kredita jednaka (uvek je isti iznos u evrima, ili je isti iznos u dinarima, dok se ne promeni kamatna stopa), nije u svakoj rati jednako zastupljena kamata. Pa, na primeru rate od 10.000 dinara, u prvim mesecima otplate udeo kamate u toj rati može biti i veći od 5.000 dinara, dok je pod poslednje rate iznos kamate 300, 400 dinara…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
