Zbog korone gubimo 700 miliona evra od uplata gastarbajtera

Ako bi očekivane doznake iz inostranstva u Srbiji u 2020. bile iste kao lanjske, a ostvari li se prognoza Svetske banke o globalnom padu od 20 odsto, Srbija bi ove godine mogla po tom osnovu da prihoduje oko 700 miliona evra manje.

Svetska banka, u svojoj analizi, prognozira nagli pad globalnih doznaka tokom ove godine za oko 20 odsto. Uzrok je ekonomska kriza izazvana pandemijom koronavirusa, koja za posledicu ima pad plata i zaposlenosti „uvezene“ radne snage, koja je sklonija gubitku posla i plata tokom ekonomske krize u zemlji domaćinu.

Predviđa se da će doznake u zemljama sa niskim i srednjim primanjima pasti za 19,7 procenata na 445 milijardi dolara.

Tokom cele 2019. godine u Srbiju se, od doznaka, slilo ukupno 3,5 milijardi evra. Najveći priliv, od 341 milion evra, zabeležen je u julu mesecu, a najmanji, od 227 miliona evra – u februaru 2019.

Kada bismo računali da će ove godine prihod od doznaka biti istovetan prošlogodišnjem, i na to primenili procenu Svetske banke, u Srbiju bi moglo da se slije oko 700 miliona evra manje od doznaka, pa bi ukupan priliv po tom osnovu mogao da bude tek 2,8 milijardi evra.

„Poslednji raspoloživi podaci o prilivu doznaka za ovu godinu odnose se na period od prva dva meseca 2020. tokom kojih je po ovom osnovu zabeležen priliv od 450,9 miliona evra, što je nešto niže u odnosu na isti period 2019. godine. Tada je priliv po osnovu doznaka iznosio 494,9 miliona evra“, rečeno je za Nova.rs u Narodnoj banci Srbije.

U centralnoj banci očekuju da i Srbija zabeleži manji priliv po ovom osnovu.

„Imajući vidu trenutna dešavanja u vezi sa pandemijom korona virusa realno je pretpostaviti da će ove godine priliv doznaka biti niži u odnosu na prethodnu godinu, ali je u ovom trenutku teško proceniti koliko će to smanjenje iznositi“, ističu u NBS.

Ekonomija sa najviše doznaka

Analiza Svetske banke pokazuje da su doznake u zemljama Evrope i Centralne Aziji protekle godine porasle za šest odsto na ukupno 65 milijardi dolara.

„Najveći primalac doznaka na području Evrope i Centralne Azije je Ukrajina, sa rekordnim iznosom od gotovo 16 milijardi dolara u 2019. godini“, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Ekonomije koje su manje zavisne od doznaka, poput Kirgizije, Tadžikistana i Uzbekistana, imale su posebno koristi od oporavka ekonomskih aktivnosti u Rusiji. Svetska banka predviđa da će se tokom 2020. godine, doznake smanjiti za oko 28 odsto, zbog kombinovanog dejstva globalne pandemije koronavirusa i nižih cena nafte.

„Do velikog pada tokova doznaka u 2020. godini dolazi nakon što su novčane doznake u zemljama sa niskim i srednjim primanjima dostigle rekordnih 554 milijarde dolara u 2019. Čak i sa ovakvim padom, očekuje se da će doznake postati još važniji izvor spoljnog finansiranja za ove zemlje, pošto se očekuje da će pad direktnih stranih investicija biti veći, iznad 35 odsto“, navodi Svetska banka.

Kako se ističe, u 2019. godini tokovi doznaka ka zemljama sa niskim i srednjim primanjima,  postale su veće od tokova stranih direktnih investicija, što je važna prekretnica za praćenje toka resursa ka zemljama u razvoju.