0
Višak stečajne mase Agrobanke u Srbiji od 1,64 milijarde dinara podeliće akcionari, među kojima je najveći država, koja poseduje nešto više od 20 odsto akcija, jer je, posle 12 godina zaključen stečaj, preneo je Biznis.rs.
Država je potrošila oko 370 miliona evra u pokušaju da sanira štetu koja je nastala kada je utvrđeno da „kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u poslovanju“, kako je tada obrazložila Narodna banka Srbije (NBS).
Centralna banka uvela je prinudnu upravu u Agrobanku krajem 2011. godine, da bi joj oduzela dozvolu za rad 25. maja 2012. godine, a stečaj je završen početkom ovog meseca.
U zgradi Agrobanke u samom centru Beograda, u Sremskoj ulici nadomak Knez Mihailove, već su smešteni neki sektori Ministarstva finansija, rešenjem Privrednog suda u Beogradu i biće uknjižena na državu Srbiju.
PROČITAJTE JOŠ
Država je u deobi viška stečajne mase „dobila“ ukupno 321,5 milion dinara, odnosno oko 161 milion dinara u novcu, tri akcije brokerske kuće „Tržište novca AD Beograd“, kao i potraživanja iz svih spornih prava iz neokončanih izvršnih postupaka i parnica u vrednosti od oko 1,5 miliona evra.
Ostali akcionari imaju pravo na deobu 80 odsto viška stečajne mase, odnosno oko 1,27 milijardi dinara u novcu.
Centralni registar za hartije od vrednosti (CRHoV) je ispisao 4.211 preferencijalnih akcija Agrobanke, nominalne vrednosti 10.000 iz registra i čak 788.903 običnih akcije iste nominalne vrednosti usled zaključenog stečajnog postupka.
Tako je okončan jedan od stečajeva banaka, koji čak nije ni među dužima, iako je trajao 12 godina, a čak nije ni jedini u vezi Agrobanke, s obzirom na to da je u stečaju i Nova Agrobanka, nastala u procesu spasavanja originalne banke, takođe 2012. godine.
NBS je slučaj Agrobanke pre dve godine nazvala „primerom najvećeg bankrotstva u domaćem bankarskom sistemu nakon bankarske reforme iz 2001. godine“, koji je poreskim obveznicima i institucijama Srbije naneo trošak u visini od oko 370 miliona evra, što je tada iznosilo 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.
Agrobanka je, kako se sumnja, jer su još u toku krivični procesi u vezi s ovim slučajem, odobravala kredite bez odgovarajućih garancija i omogućavala da se nove pozajmice finansiraju starim.
Problemi u radu Agrobanke kulminirali su tokom 2011. godine, a ukupan gubitak iskazan u toj godini iznosio je oko 284 miliona evra ili 29,7 milijardi dinara.
Osnivanje Nove Agrobanke, u koju su prebačeni depoziti građana i privrede kao i „dobri“ krediti bilo je, kako je ocenila NBS, nepotpuno i polovično rešenje, koje je zahtevalo finansijsku pomoć države od 85 miliona evra u vidu emitovanih obveznica i pet miliona evra obezbeđenih od strane Agencije za osiguranje depozita.
Stečaj Nove Agrobanke, koja je po svojoj prirodi bila „banka za specijalne namene“ još je u toku, a Agencija za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik za banke između ostalog čeka na procenu naplativosti potraživanja Nove Agrobanke od fizičkih lica.
Propast Agrobanke i Nove Agrobanke bile su vrh ledenog brega u krizi koja je potom sa tržišta u narednih nekoliko godina izbrisala i Privrednu banku Beograd, Razvojnu banku Vojvodine i Univerzal banku.
