14
Pojedini poslodavci u Srbiji ne dozvoljavaju korišćenje klima uređaja, pa ni u vreme toplotnog talasa, kao što je to bio slučaj sa niškom "Jurom" u kojoj je prošle godine oko 2.700 zaposlenih radilo u pregrejanim halama. Radnici su zbog takvih uslova bili prinuđeni da rade u mokrim majicama i šortsevima, a uprkos njihovim peticijama i stalnim molbama, poslovodstvo firme nije reagovalo da se klimatizacija uključi. Slična "paklena" situacija vlada i u nemačkoj fabrici "Vaker Najson" koja posluje u Kragujevcu. Tako tvrdi jedna od zaposlenih, Milena Negovanović (20), mlada devojka varilac koja radi za minimalac, uprkos tome što u rukama ima zanat koji je "zlata vredan", a za koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jednom prilikom rekao da je plaćen 80.000 dinara. Milena svedoči da je trenutna situacija u fabrici "katastrofalna", obzirom da njih trideset brusi i vari u jednoj prostoriji, bez odgovarajuće klime i ventilacije.
Iako je rešila da razbije sve predrasude o „muško-ženskim poslovima“ i opredelila se da bude varilac, pomalo nadahnuta i rečenicom predsednika Aleksandra Vučića da „zavarivači trenutno zarađuju 80.000 dinara, ali da će njihova plata ići i na 130.000“, mlada i skromna devojka sa Rudnika od početka svog zaposlenja nije imala sreće.
Milena prima republički minimalac, iako u rukama ima zanat „zlata vredan“. Već devet meseci radi u fabrici „Vaker Najson“ za platu od 42.000 dinara.
Milena je za Nova.rs ispričala o svim neprijatnostima i lošim uslovima rada u fabrici, na čijem je svečanom otvaranju 1. juna prisustvovala i premijerka Srbije Ana Brnabić. Tada je otkrila da je jedna radnica bila primorana da slaže za platu koju prima.
„Zamislite da su jednu devojku nagovorili da kaže da joj je početna plata 70.000 dinara. Ko zna šta su sve toj devojci ponudili kada je to rekla. Ja nisam bila tu taj dan, a da jesam, verovatno bi me sklonili negde jer znaju kakva sam i da ne bih govorila laži. Želim da iznesem moje mišljenje kakvo je stvarno stanje ne samo u ovoj firmi, nego u većini kompanija, da ljudi znaju kakvi su uslovi rada za žene i kolike su realne plate“, kazala je Milena.
PROČITAJTE JOŠ:
14
22
25
Kada se, kako je ispričala, zaposlila u ovoj firmi, mislila je da će uslovi rada biti bolji nego u prethodnoj. Međutim, prevarila se.
Prethodni dani u ovoj firmi su posebno teški s obzirom da je temperatura vazduha iznad 35 stepeni, a u prostoriji u kojoj bruse i vare radnici, nema ni ventilacije niti klima uređaja.
„Ovde su uslovi rada katastrofalni. Svi zaposleni vare u jednoj hali, još nisu uključili ventilaciju, a navodno će do kraja godine da je uključe. Zamislite onoliku firmu bez ventilacije. To je tolika dimčina, prašinčina koju konstantno udišemo. Bukvalno nema klime u hali, oni otvaraju vrata za vreme pauze da se to nešto malo proluftira i to je to. Oznojiš se, bude ti vruće unutra dok variš, onda izađem napolje, produva me. Užas“, objašnjava Milena koja je već četiri dana na bolovanju.
„Prehlađena sam usred leta i to pred odmor. Ali me ne čudi kada sam zapušena od prašine i prljavštine. Gušim ose od kašlja. Pritom, budem sva mokra od vrućine“, dodaje ona.
Milena ističe da je ventilacija u hali postavljena, ali da uopšte ne radi.
„Nisu spominjali kada će je uključiti. A napolju je već pakleno. Zaista su uslovi katastrofalni. Kada su sindikalci prijavili našu kompaniju zbog zagušljivosti i lošeg prostora za rad, ovi gore u kancelarijama (nadređeni) su, odmah po saznanju da će doći u obilazak kompanije, bukvalno počistili celu halu i zaustavili zavarivače da vare, samo da ovi ne bi saznali da je to sve istina“, priča Milena.
Nakon što je Milena za naš portal ispirčala da radi za minimalac, u izuzetno teškim uslovima, bez zaštitne opreme i ventilacije, ipak je u sebi gajila nadu da će od tog trenutka makar nešto promeniti na bolje.
Ipak, ponovo se prevarila.
„Prvo sam čula da je trebalo da dobijem otkaz, ali posle kao nisu smeli da mi daju otkaz i rekli su kao da su mi dali povećanje plate od 7.000 dinara. Baš su se pretrgli. Međutim, po ovom obračunu što sam sada dobila nije tako, ista mi je plata kao i ranije, bruto je 58.000, neto 42.000 dinara. Ništa se nije povećalo. Tako da, iskreno da vam kažem, planiram da odem iz te firme što je pre moguće, ne želim više da se mučim, satirem se od posla ni za šta, dok pokrijem sve troškove, ne ostane mi ni dinar“, objašnjava Milena.
Dodaje da se ne bi vratila u rodnu Topolu, ali da će pokušati da „ode preko“.
„Nije tako lako otići zbog vize i radne dozvole, ali razmisliću posle odmora kako ću i šta ću. Ipak, ja ću da odem tamo gde se moj trud i rad vrednuju, ne želim da protraćim svoju mladost. Imam veliku podršku kada sam sve ispričala o radu u fabrici, dosta kolega mi je prišlo i čestitalo mi što sam bila hrabra jer i oni isto misle, ali ne smeju da pričaju o tome. Žao mi je što su u takvoj situaciji, moraju da rade i da ćute“, zaključuje naša sagovornica.
Povodom Mileninih navoda, kontaktirali smo fabriku „Naker Najson“ iz Kragujevca, obećano nam je da ćemo dobiti odgovore na sva pitanja u najskorijem roku. Ipak, do objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovore na tražena pitanja o trenutim uslovima rada u toj fabrici.
BONUS VIDEO: ČAČAK: Radnici se bune jer im je fabrika prodata ispod cene