0
Malina iz Srbije se pakuje u Čileu i odatle izvozi na Novi Zeland. Zvuči neverovatno, ali je istinito. I ne samo da je istinito, već za poznavaoce prilika u ovoj oblasti nije nikakva novost. Veći deo roda maline iz Srbije, po nekim procenama oko 80 odsto, izvozi se iz Srbije kao sirovina koja se posle pakuje i prerađuje u drugim zemljama i odatle stiže do krajnjih kupaca.
Na društvenim mrežama se nedavno pojavila fotografija pakovanja malina sa etiketom prodavnice sa Novog Zelanda na kojoj piše da je u pitanju malina iz Srbije pakovana u Čileu.
Za Aleksandra Leposavića, stručnjaka za jagodasto voće to nije nikakva novost. On za Nova.rs objašnjava da se već decenijama veći deo roda malina iz Srbije, čak oko 60 odsto izvozi u Nemačku, ostatak u Francusku i još neke evropske zemlje, a često i u neke van Evrope, kao što je Japan.
„Uobičajeno je da se pakuje u njihovu ambalažu, s tim što su ti veliki kupci znali poreklo robe, a krajni korisnik često nema tu informaciju da je u pitanju malina iz Srbije, koja se inače smatra najkvalitetnijom“ priča.
Poslednjih godina je, kako navodi, došlo do pada proizvodnje u Čileu i Poljskoj, pa su i kompanije iz tih zemalja sve pristunije na našem tržištu.
„Čile, koji proizvodi godišnje oko 40 hiljada tona, zbog nemogućnosti da ispoštuje rokove i količine isporuke sve više se pojavljuje u Srbiji i kupuje ovde malinu“ dodaje Leposavić.
U Srbiji se, prema njegovoj proceni, godišnje proizvede između od 60 do 80 hiljada tona maline, a od toga se više od 80, nekad možda i do 90 odsto izvozi kao smrznuta roba.
„Tako da se negde drugde prerađuje i dorađuje, i negde drugo se prave dijamanti od naše maline, koja je prepoznata kao najkvalitetnija i najaromatičnija“ naglašava Leposavić.
Ključno pitanje je zašto je to tako i zašto se malina više ne prerađuje u Srbiji, pa se gotovi proizvodi izvoze. I kako to da se strancima, pa i onima iz dalekog Čilea tako nešto isplati, a ne isplati nekome u Srbiji.
Ako vam na pamet pada da bi to moglo da bude zbog niske cene, odgovor nije, kako tvrdi naš sagovornik, tako jednostavan.
„Nije u pitanju niska otkupna cena. Malina je proizvod višeg standarda i vrlo zahtevnih kupaca kojima nije problem cena za kvalitet koji dobijaju“ ističe Leposavić.
Ove godine veća otkupna cena
Nedavna procena Asocijacije proizvođača malina Srbije je da je nedavno nevreme do sada uništilo 30 odsto roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.
Više je u pitanju tradicionalni način proizvodnje, koji ide po „nekoj ustaljenoj šemi i nema velikih mogućnosti da se u taj proizvod utisne neka još dodata vrednost“, ali i činjenica da sami proizvođači nemaju pomoć države u tome.
„Bilo je mnogo ideja, ali je puno toga ostalo samo na ideji i mali broj izvoznika je uspeo da plasira robu pod svojom robnom markom iz Srbije“ dodaje uz napomenu da poslednjih godina postoji tendencija da se poveća procenat prodaje maline kroz različite prerađevine.
Srbija je, kako navodi, ranije služila uglavnom kao sirovinska baza gde se 95 odsto proizvedene maline prodavalo kao smrznuti proizvod. Sada postoji šira paleta porizvoda, od sušene maline do različitih sokova i džemova. U svetu se, međutim, od maline proizvodi hiljade i hiljade proizvoda, koristi se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, kao i u industriji lekova.
Leposavić upozorava da se svi ti proizvođači rade, i pomaci koje prave su u okviru porodičnog biznisa i na nekom pojedinačnom nivou, bez jasne i ozbiljne pomoći države.
Proizvodnja maline, kako naglašava, godinama pada, bez obzira što zvanične statistika govore da proizvodimo preko 100 hiljada tona na 24 hiljade hektara.
Malinu nema ko da bere
Poseban problem proizvođača malina je nedostatak radne snage za berbu. Sajtovi za oglašavanje, društvene mreže i lokalni mediji su preplavljeni oglasi u kojima malinari iz zapadne Srbije traže berače.
Uz obezbeđen smeštaj i tri obroka, beračima se nudi i dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara, što bi za mesec dana rada u malinjaku donelo platu od oko 90.000 dinara. Međutim, deo malinara tvrdi da uprkos takvim uslovima teško dolaze do radnika
„Nemamo 24 hiljade hektara pod malinom, već 14 hilijada hektara, proizvodnja se kreće oko 60 hiljada tona, nekad dostigne 80. Zbog nezadovoljstva proizvođača u prethodne tri godine, zbog nerešenih statusa, zbog toga što država od svih u regionu daje najmanje, gotovo zanemarljive podsticaje, pojedini su zapustili svoje zasade i smanjili proizvodnju“ objašnjava.
Podseća i na mnogobrjone manipuacije proizvođačima, na formiranje nekakvih tela, kao što je Radna grupa za malinu iz 2018. godine, koja nisu uradila ništa da pomognu proizvođaču.
„Sve to utiče da se smanjuje proizvodnja. Oni koji ostaju u poslu rade u okviru porodičnog biznisai u tom kontekstu pokušavaju da ostvare svoj maksimum. To je žalosno, jer druge zemlje ozbiljnije pristupaju toj proizvodnji. Mislim da je dovoljno reći da Srbiji malina donosi devizni priliv od 250 miliona evra, od čega je neto priliv više od 90 odsto“ zaključuje Leposavić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare