1
Nastupi na Međunarodnom sajmu uvoza u Šangaju doprinose plasmanu srpskih proizvoda na kinesko tržište, rekla je naučna saradnica Instituta za međunarodnu politiku i privredu Katarina Zakić.
Ona je u intervjuu Kineskoj medijskoj grupi (China Global Television Network Corporation – CGTNC) kazala da Srbija ove godine po treći put učestvuje na tom sajmu koji je juče otvoren i da je za nastup srpskih kompanija zadužena Privredna komora Srbije.
„Ove godine izlaže manji broj proizvođača iz Srbije (12) i to samo iz oblasti agrarne industrije. Nema sumnje da situacija sa koronavirusom nije ovako neizvesna, da bi mnogo veći broj srpskih proizvođača predstavio svoje proizvode u Kini. Nažalost, pandemija je i na ovo uticala, ali je bez obzira na to značajno da Srbija održi svoj kontinuitet na sajmu i da kineske kompanije i potrošači i dalje imaju mogućnost da se bolje upoznaju sa našim proizvodima“, rekla je Zakić.
Ukazala je da je bez kontinuiteta i stalne promocije teško je doći do novih tržišta, a pogotovo do kineskog, koje je inače jedno od najkompetetivnijih tržišta na svetu.
„Kina je najveći izvoznik u Srbiji, i sa njom imamo najveći trgovinski deficit, te je upravo zbog toga značajan sajam u Šangaju, kako bi se iskoristila još jedna prilika da se srpski proizvodi predstave Kine i da se poveća srpski izvoz“, rekla je Zakić.
Dodala je da se zbog toga što Srbija nije u mogućnosti da isporučuje velike količine proizvoda, ide na plasiranje onih koji se ističu svojim kvalitetom i specifičnošću.
„Nadamo se da će određeni broj srpskih proizvoda dobiti i smanjenje carina, jer upravo one utiču na to da određeni broj proizvoda, poput vina recimo, ne može da stigne do kineskog tržišta“, rekla je Zakić.
Navela je da je prošle godine Srbija značajno povećala svoj izvoz na kinesko tržište, ali da je ove godine zbog pandemije pao i izvoz i uvoz, o čemu još nema zvaničnih podataka.
„Ono što se jasno vidi jeste da se Srbija tokom prvog i drugog talasa korona virusa značajno oslanjala na Kinu u nabavljanju medicinske opreme, i verujem da je u tom smislu bio značajno povećan kineski uvoz. Takođe, bilo je problema tokom marta i aprila sa uvozom sirovina iz Kine za prerađivačku industriju, ali se to kasnije stabilizovalo, i nije značajno ugrozilo srpsku proizvodnju“, rekla je Zakić.
Dodala je da broj zajedničkih kinesko-srpskih projekata u svim oblastima privrede raste.
„Svakako da je Inicijativa ‘Pojas i put’ pozitivno uticala na razvoj saradnje. Pre početka te inicijative, imali smo samo dva zajednička projekta – izgradnju mosta Mihajlo Pupin i prvu fazu modernizacije termoelektrane Kostolac. Danas imamo pored velikog broja infrastrukturnih projekata (izgradnja dve deonice pruge Beograd – Budimpešta, izgradnja više deonica autoputa na Koridoru 11 te rekonstrukcija Bloka B u termoelektrani Kostolac), i dva značajna kineska ulaganja u srpske kompanije – u RTB Bor i čeličanu u Smederevu“, kazala je Zakić.
Podsetila je da je zbog početka pandemije malo odložena izgradnja fabrike guma Šandong Linglong u Zrenjaninu i da Srbija pregovara o većem broju projekata u oblasti infrastrukture i energetike sa kineskom stranom.
„Mislim da je Inicijativa ‘Pojas i put’, ali pre svega i kooperacioni mehanizam 17+1, osnažila saradnju Srbije i Kine, te dovela do stvaranja novih mogućnosti i prilika za saradnju u svim oblastima savremenog života. Iako su ove dve zemlje decenijama imale dobre diplomatske odnose, i potpisale Ugovor o strateškom partnerstvu 2009. godine, saradnja unutar ‘Pojasa i puta’ je dovela do još značajnijeg unapređenja savremenih odnosa“, ocenila je Zakić u intervuju Kineskoj medijskog grupi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
