0
Čačanski stočari su u velikoj krizi jer, kako kažu, za tri skoro četiri litra mleka kupuju samo jedan litar nafte, a to nema nigde na svetu, kaže za Nova.rs Predo Čikiriz iz Mršinaca, koji ima farmu krava.
Prema njegovim rečima, cena veštačkog đubriva je skočila na čak 110 dinara po kilogramu, što je nedopustivo.
„Imam sreću što u parcele, imam ih više od 30 hektara, izvlačim osoku, ali sve su to velike pare za najpreče stvari koje treba da kupim“, naveo je on. Čikiriz ima 70 grla, a od toga su 29 krave koje se muzu, pa predaje preko 500 litara mleka na dnevnom nivou.
„To je oko 45 dinara i još se dodaje na premiju, ali nama je bolja cena jer predajemo u kompaniju „Meggle“. Međutim i to je nikakva zarada imajući u vidu troškove“, rekao je Čikiriz za naš portal.
Ova porodica, zbog potrebe za hranom, obrađuje više od trideset hektara zemlje, a za sve njive je neophodno oko 5000 nafte godišnje.
„Cena ovog goriva je otišla u nebo. Zaista je sve poskupelo. Računicu ne bismo ni imali, ali na svu sreću ostavljamo mušku telad pa ih uzgajamo za bikove i prodajemo. Moja porodica je angažovana oko poslova u farmi krava, nemamo radnika. Ponekad se i pronađe računica“, zaključio je naš sagovornik.
Ukoliko troškovi uzgoja bikova nastave da rastu, a cena i dalje bude nepunih tri evra po kilogramu, više neću imati nikakvu računicu da se bavim ovom granom poljoprivrede, izjavio je danas za Nova.rs Vladimir Đurović iz sela Slatina, nadomak Čačka koji se uzgojem stoke bavi godinama unazad.
„Presipamo iz šupljeg u prazno, mnogo je loša situacija. Preskupo je sve. Od sirovina za koncentrat, za setvu i sve nam je postalo vrlo velika stavka. Uprkos tome, nisam smanjio broj bikova, ali su ovo jedva pokušaji da ga održim“, kaže on za Novu.
Đurović navodi da ima između 60 i 70 bikova, ali ukoliko ova situaciija potraje, teško da će biti prilike da se izdrži.
„Obrađujem oko 14 hektara zemlje za silažu. Kada se krene na posao neophodno je barem oko 1000 nafte kada krenem da spremam hranu za nih. Verujte da ne pravim računicu, jer me još više boli glava“, naveo je naš sagovornik.
Farma je napravljena 1986. godine. Stočarstvom se prvo bavio moj otac Tihomir, a ja sam nastavio istim poslom da se bavim, ispričao nam je on.
„Takođe, cene kukuruza, suncokreta, stočnog brašna i nafte su nenormalno skočile, tako da se zaista ne isplati bavljenje stočarstvom, jednom rečju, stanje je katastrofalno“, ocenio je Đurović ponovivši da će odustati od ovog posla ukoliko se situacija ne promeni.
Prema njegovim rečima da se ne bave nekim dodatnim, uslužnim delatnostima, njegova šestočlana porodica ne bi mogla normalno da egzistira.
„Kupili smo sve mašine za proizvodnju silaže, imamo traktore, dva kamiona – jedan za vuču stoke, drugi za silažu, kao i svu priključnu mehanizaciju za njih. Međutim, one se kvare, veliki su izdaci za popravke, a da ne računam amortizaciju“, ogorčeno kaže naš sagovornik.
Kako bi se pripremila hrana za bikove na površini od 30 hektara Đurovići seju travu, pšenicu i kukuruz, koga nema dovoljno, pa su prinuđeni da ga nabavljaju iz Vojvodine, a cena je, ističe Vladimir, previsoka.
„Priprema silaže je veoma zahtevna, a za toliki broj grla neophodno je mnnogo hrane pa veliki broj poljoprivrednih mašina potroši najmanje oko 1000 litara nafte“, ponavlja ovaj mladi stočar.
Tu, kako dodaje, ne računa radnu snagu, trud, znoj i muku. Zaboravio je kako izgleda otići na odmor, poput mora, planine jer je njegov posao praktično dvadesetčevoročasovni.
Tu su, kako ističe, i ogromni troškovi za pregled grla od strane veterinara, ukoliko ustreba što se veoma često dešava.
Govoreći o prodaji grla, kaže da kupci, uglavnom oni koji imaju proizvodnju mesa, neće da kupe bika težeg od 650 kilograma. To je, ukazuje Đurović, olakšavajuća okolnost jer se smanjuju troškovi za hranu stoke.
Trebalo bi se garantuje cena po kilogramu, u koju bi bili ukalkulisani troškovi proizvodnje i njihova zarada. Ukoliko tako ne bude, moraću da nađem neki drugi posao, zaključio je Đurović za Nova.rs.
Državo, smanji akcize
Čačanski stočari su saglasni da država određenim merama zaštiti proizvodnju. Oni navode da bi to, pre svega, značilo smanjenje akciza na gorivo. Traže, pored toga, i zagarantovane cene kako bi ova proizvodnja opstala. Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku broj stočnog fonda je mnogo smanjen u odnosu na 2021. godinu, a pravi rezultati će se znati nakon popisa 2023.
BONUS VIDEO: Poljoprivrednicima prekardašilo – gosti Svetlana Cvijanović i Aleksandar Matejić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
