0
Ratari nemaju kome da prodaju pšenicu koju su čuvali kako bi finansirali prolećnu setvu, otkupljivači je ne kupuju jer ne mogu da je plasiraju dalje niti znaju sudbinu kontingenata koje su već platili a ne mogu da isporuče, dok izvoznici rizikuju da se nađu pred međunarodnim arbitražama zbog neispunjenih ugovora i protekcionizma.
To su posledice Vladine odluke da se zabrani izvoz žitarica i da se skladištene količine usmere posebnim kupcima, najpre zemljama iz projekta Otvoreni Balkan.
Kada je predsednik Aleksandar Vučić saopštio da će Vlada zaustaviti izvoz pšenice, kukuruza i suncokreta, a obuhvaćeno je i brašno i ulje, delovalo je to kao da brine o građanima Srbije, da nam rezerve ne ostanu prazne. Ali, osim tih političkih poena, svakako važnih za vladajuću stranku pred izbore, nema mnogo koristi a posledice trpi čitav lanac proizvodnje i prometa tom robom.
Bitnije to neće biti popravljeno ni odlukom da se dozvoli izvoz u Albaniju, niti otkupom blizu 16.000 tona pšenice za robne rezerve, jer je u oba slučaja reč o minornim količinama. Ratari zato tvrde da se teret svetske krize ponovo prelomio preko njihovih leđa, a zrenjaninski poljoprivrednici najavljuju i protest 29. marta kada će, kažu, pokušati da traktorima dođu u Beograd jer ni predsednik ni premijerka nisu odgovorili na njihov poziv za sastanak.
„Dobro je da država brine o rezervama jer je hrana postala globalni problem. Tačno je da Srbija ima prehrambeni suverenitet, nismo zavisni od uvoza, ali potez Direkcije za robne rezerve treba videti kao dobru vest. Međutim, mesečne potrebe naše mlinske industrije, za proizvodnju hleba, kreću se od 80.000 do 100.000 tona. Ako Direkcija ima sada 60.000 tona, kao što je rečeno, sa ovih 15.000 -16.000 koje će da kupi, jedva će imati jednomesečne rezerve. Verujem da bi otkupila i više, ali mislim da za to nemaju dovoljno para“, kaže agroanalitičar Žarko Galetin.
On ukazuje i da se zabranom izvoza dosta politike uplelo u ovu temu, jer će zbog inicijative Otvoreni Balkan, za koju je ovo dobra prilika da zaživi, naša pšenica prvo otići u Albaniju i Severnu Makedoniju. Međutim, to ima svoje ekonomske posledice.
„U principu, vlasnik bi trebalo da raspolaže svojom robom, a sada je država uzela za pravo da kroz mehanizam svojih nadležnosti, uredbe i dozvole, prodaje robu koja nije njena. Uz to, imamo relaksirane bilanse, jer žetva počinje krajem juna, za nešto više od tri meseca, i ako zabrana ostane, mi ćemo se udaviti u zalihama. To može da bude ogroman problem, tehnički: gde to žito da se lageruje. Mislim da bi trebalo dobro razmisliti, posebno kada se završi žetva ovogodišnjih kultura, da se preračuna koje su potrebe i da se ova mera koriguje. Naravno, kroz proces izdavanja izvoznih dozvola i dalje mora da se prate bilansi a da se cenom poentira na svetskom tržištu“, ističe Galetin.
Opširnije čitajte na portalu Danas.
Bonus video – Prof. Goran Petković, Mladen Novosel i Marija Orlando: Zamrzavanje cena je alat neukih ekonomista
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
