0
Srbija je iznela sve ponude Ruskoj federaciji oko NIS-a, nijedna nije prihvaćena, a imajući u vidu novac koji se obrće u toj kompaniji, deluje smešan predlog koji je Aleksandar Vučić izneo Vladimiru Putinu da naša zemlja otkupi njihov udeo u ovoj kompaniji za oko 600 miliona evra. Trenutno je aktuelna ponuda Rusa Amerikancima da preuzmu manji udeo u NIS-u i na taj način odustanu od sankcija prema srpskoj naftnoj kompaniji.
Predsednik Srbije potvrdio je da su Rusi predložili da deo NIS-a bude prodat Amerikancima i da NIS kupuje deo američke nafte. On je naveo da bi voleo da je ruska strana pronašla „čarobnu formu“ da taj problem bude rešen, ali i da nije sigurna u to.
Komentarišući taj predlog, profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić kaže da mu ponuda da američki investitor preuzme oko 11,3 odsto NIS-a deluje kao „kozmetičko“ razvodnjavanje ruskog vlasništva radi izbegavanja američkih sankcija, a ne kao stvarno povlačenje ruskog uticaja i prihoda koji su relevantni za ratnu ekonomiju Moskve”. Reč je o klasičnom pokušaju arbitraže, ističe on.
“Prepakovati strukturu vlasništva i dobavljačkih kanala tako da se formalno smanji izloženost restrikcijama, a da se suštinski sačuva kontrola i tok novca ka ruskim akterima. Ako se manjinski udeo proda američkom investitoru bez promene kontrolnih prava, korporativnog upravljanja i trgovinskih tokova, efekat po ruske prihode bi bio marginalan, dok bi se stvorio privid ‘derusifikacije’ dovoljno ubedljiv za traženje izuzeća ili odlaganja”, kaže Radonjić.
On smatra da time Moskva čuva politekonomski uticaj i prihode u Srbiji.
“Beograd izbegava šok u snabdevanju i finansijama, a američki investitor, ako pristane, dobija opcioni ulaz u profitabilno preduzeće. Ali u geopolitičkom smislu ovo bi bio loš presedan. Njime bi se poslao signal da je moguće izbeći sankcije bez suštinske promene”, zaključuje prof. Radonjić.
Prema saznanjima Nove, sve ponude koje je Srbija uputila Ruskoj federaciji su odbijene. Ipak, niko se ne usuđuje da uradi bilo šta što bi moglo da naljuti zvaničnu Moskvu jer Srbija još nije potpisala gasni sporazum. Zbog toga su izbegnuta i rešenja poput preuzimanja upravljanjem NIS-om, kao što su to uradile neke zapadne zemlje sa ruskim kompanijama na njihovoj teritoriji.
Inače, kada su prvi put najavljene sankcije NIS-u predsednik Vučić je izjavio da je Srbija ponudila 500 do 600 miliona evra za otkup ruskog udela u kompaniji, za šta Radonjić kaže da je – smešno.
“Energetski sporazum između Srbije i Rusije, potpisan je u januaru 2008. i zasnivao se na izgradnji gasovoda ‘Južni tok’ i privatizaciji NIS-a. Zvanični cilj ovog sporazuma je bio da Srbija obezbedi punu energetsku nezavisnost. Prilikom potpisivanja sporazuma o kupoprodaji NIS-a i izgradnje gasovoda Južni tok decembra 2008, tadašnji predsednik Republike Boris Tadić potpisao je izjavu da su politiku Srbije i Rusije do sada karakterisale ideje o dobrim namerama, ali da danas postoje i konkretna dela, koja su rezultat sve intenzivnijih susreta na visokom nivou”, kaže prof. Radonjić.
Gasprom je, podseća on, kupio 51 odsto akcija NIS za 400 miliona evra sa obavezom da investira još 500 miliona u modernizaciju i razvoj kompanije.
“Zanimljivo je da je ovaj iznos od 500 miliona evra, Gasprom pozajmio NIS sa obavezom vraćanja glavnice i kamate u ratama do 15 maja. Rečju, ako oduzmemo obaveze NIS na ime kamata na ovaj kredit, jasno je da je Gasprom kupio ovu kompaniju za manje od 400 miliona evra”.
Prema izveštaju Merrill Lynch i Raiffeisen Investments iz 2006, ukupna vrednost NIS procenjena je na iznos između 1,2 i 1,6 milijarde evra, što bi bilo 612 do 816 miliona evra za 51 odsto vlasništva, naveo je Radonjić. Takođe, kako dodaje, prema proceni Deloitte Consulting Company iz 2008, vrednost NIS je iznosila 2,2 milijarde evra, odnosno 1,12 milijardi evra za 51 odsto akcija.
Pročitajte još:
“Vredi istaći da je ovim sporazumom Srbija Gaspromu predala i brojnu imovinu u vidu koncesija za eksploataciju nafte u Angoli, Iraku, Iranu, Nigeriji i Venecueli. Konačna lista predate imovine nikada nije utvrđena. Jedino što znamo je da je do 2013. srpska vlada Gaspromu ustupila preko 3.000 različitih objekata uključujući motele, odmarališta, benzinske pumpe itd. Kuriozitet je da smo se odrekli svojih izvorišta nafte i gasa, kao i skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Naime, uobičajeno je da država ustupi koncesiju na eksploataciju i korišćenje u određenom vremenskom periodu, ali ne i vlasništvo nad izvorištima i skladištima”, objašnjava Radonjić.
Prema proceni NIS-a iz 2007, a koje navodi Radonjić, ukupne rezerve sirove nafte procenjene su na 10,5 miliona tona i gasa na 4,35 milijardi kubnih metara. Po cenama iz 2008, u godini potpisivanja Energetskog sporazuma, srpske rezerve nafte i gasa su bile vredne 9,7 milijardi dolara, odnosno oko 6,9 milijardi evra.
Imajući u vidu NIS-ov monopol, ne čudi, ističe profesor, da je u 2010. NIS ostvario profit od čak 156,4 miliona evra i 2011. 398,2 miliona evra.
“Poređenja radi, u 2008, dok je NIS još bio u državnom vlasništvu, gubitak je iznosio 54 miliona evra. Procena zavisnosti srpske privrede od ruske nafte i gasa – u periodu 2009-2019, ukupna godišnja potrošnja sirove nafte u Srbiji je u proseku bila pokrivena sa 81,5% uvozom sirove nafte iz Rusije i eksploatacijom domaćih izvorišta sirove nafte – domaća potrošnja sirove nafte bila u proseku pokrivena sa 35,1% iz domaćih izvora”, objašnjava on.
U istom periodu, ukupna godišnja potrošnja gasa u Srbiji je u proseku bila pokrivena sa 95 odnosi uvozom gasa iz Rusije i eksploatacijom domaćih izvorišta gasa – domaća potrošnja gasa bila u proseku pokrivena sa 21 odsto iz domaćih izvora.
Umesto proklamovane pune energetske nezavisnosti, Srbija je kroz Energetski sporazum dospela u skoro potpunu zavisnost od ruske sirove nafte i potpunu zavisnost od ruskog gasa, zaključuje profesor.
Danas je NIS jedna od najvećih, najvažnijih i najprofitabilnijih kompanija u Srbiji. Kako je naveo, u 2022, 2023. i 2024, udeo ukupnih prihoda NIS-a u srpskom BDP-u iznosio je 6,8%, 4,6% i 4 odsto. Profit je u istim godinama iznosio 795 miliona evra, 359 miliona evra i 157 miliona evra.
„Stoga, procena da bi NIS mogao da bude otkupljen za nekih 600-700 miliona evra deluje smešno jer ne prodaje se imovina već profit koji ta imovina generiše. Sa druge strane, Rusima je NIS u Srbiji pre svega važan iz geostrateških razloga jer njegov profit učestvuje sa oko 1 odsto u ukupnom profitu Gasproma zbog čega nema presudan uticaj na ukupne finansijske rezultate cele Gasprom Grupe“, rekao je Radonjić.
***
