4
Dok sa malih ekrana građani slušaju o zlatnom dobu, najboljem standardu u regionu, privrednom rastu i najvećim platama ikada – sve tanji novčanici, poluprazni frižideri i cene na rafovima u prodavnicama ipak govore drugačije. Izmaštani “ekonomski tigar” predsednika Aleksandra Vučića nema baš nikakve veze sa realnošću.
Vlast se, predvođena predsednikom države, upinje da dokaže da građani Srbije žive gotovo u blagostanju, ali ih život i konkretni podaci demantuju na svakom koraku. Niti smo lideri u regionu po visini prosečne plate, niti su cene i inflacija u Srbiji najniže. Čak ni, prema zvaničnim podacima RZS, blagi rast zarada u martu nije nimalo utcao na standard građana Srbije, jer su istovremeno rasle cene cene hrane, struje, goriva, rate kredita…
Jasno je da natpisi sa predsednikove skupe kineske table i realnost nemaju dodirnih tačaka, što smatra i profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji dr Danica Popović.
“Ne znam ko sem Vučića može da poveruje u bilo kakvog ekonomskog tigra”, kaže dr Popović za “Novu”.
Kako kaže, Vučić ima medijsku mašineriju uz pomoć koje servira informacije koje narod želi da čuje.
PROČITAJTE JOŠ
A kada se u obzir uzmu ostale države sveta, smatra naša sagovornica, sa njima ni ne vredi porediti se.
“Možda smo ekonomski tigar za Albaniju, oni imaju niži BDP od nas. A da su gori od nas u ostalim parametrima – ne mogu da tvrdim”, zaključuje Popović.
Prosečna plata u martu iznosila je 85.485 dinara, što je oko 730 evra, a minimalac je i dalje, od početka godine, tek 40.000 dinara.
Naravno da za predstavnike vlasti ove brojke predstavljaju najveće plate ikada, ali nekako uvek zaborave da spomenu da je tačno da plate nominalno rastu, što znači da se iznos koji zaposleni dobijaju zaista povećava, ali da su realno one sve manje, dakle sa tim novcem građani mogu da priušte sve manje.
Ipak, Vučić ne zaboravlja da sa, javnog servisa ili neke od prorežimskih televizija sa nacionalnom frekvencijom, kad god mu se ukaže prilika, spomene da smo po rastu plata lideri u regionu. A brojke su zapravo sledeće:
Crnogorci su u martu u proseku zarađivali 781 evro, a Hrvati 1.014 evra.
Prosečna plata kod nas je 730 evra. Jedino BIH, od zemalja bivpe SRJ ima nižu prosečnu platu koja je u martu bila 645 evra.
A kada poredimo minimalac, koji kod nas iznosi 340 evra, jasno je da ni stotine hiljada radnika koji zarađuju toliko nemaju bolji životni standard od “komšiluka”.
Naime, veći je minimalac, baš kao i prosečna plata, u Crnoj Gori, gde iznosi 450 evra, kao i u Hrvatskoj – 560. Minimalna zarada je manja samo u BiH i iznosi 304 evra.
Zaposleni u Srbiji koji rade za prosečnu platu, svesni su da povećanja ne vrede, jer je inflacija „pojela“ svako od njih. Dokaz za to su i zvanični podaci, koji pokazuju da je inflacija u aprilu iznosila 15,1 odsto.Treba imati u vidu i da su ta „povećanja“ dobili zaposleni u javnom sektoru i penzioneri. Privatni sektor uglavnom nije deo te priče.
S druge strane, sve tri zemlje u regionu su tokom istog meseca imale jednocifrenu inflaciju – u Crnoj Gori ona je bila 8,6, u Hrvatskoj 8,8, a u BiH 7,9 odsto.
Pored znatno više stope inflacije, dobar pokazatelj da Srbi ipak ne žive u zlatnom dobu je činjenica da su pojedini proizvodi domaćih proizvođača skuplji kod nas nego u regionu. Primera radi, ulje koje u Srbiji košta 220 dinara, u BiH je 15 dinara jeftinije, a mleko koje naši potrošači plaćaju 150, Crnogorci plaćaju 116 dinara.
Ista je stvar i sa gorivom, pa na istoj pumpi u BiH i Srbiji cene drastično variraju. Naravno, gorivo u Srbiji je skuplje.
Dok su visoke kamatne stope postale realnost u Srbiji, pa je zaduživanje iz meseca u mesec sve skuplje i nepovoljnije, situacija u regonu je nešto drugačija. Dok se fiksne kamatne stope kod nas kreću od 6,7 do 9,35 odsto, a vrijabilne od 6,42 do 7,76, u Crnoj Gori su obe niže – fiksna ide od 5,43 do 6,76, a promenljiva od 5,03 do 5,94 odsto.
Fiksne kamate niže su i u BiH, Sloveniji, pa čak i u Nemačkoj.
Naravno, nezaobilazne su priče i o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji zapravo predstavlja ukupnu vrednost proizvedenih dobara i usluga, što ga čini jednim od najvažnijih ekonomskih pokazatelja.
A on pokazuje da Srbija i tu kaska za regionom.
Tako je, tokom decenije za nama, privredni rast u Srbiji iznosio 26,7 odsto.
U istom periodu, privredni rast Hrvatske bio je 27,2, Crne Gore 30, a BiH 32,2 odsto.
BONUS VIDEO Vučić crta po tabli i laže: Predsedniče, ovo je istina o srpskoj prosečnoj plati, a ne to što vi žvrljate
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
