3
Nadoknadu štete usled oluja koje su poslednjih dana pogodile Srbiju i region, treba da očekuju oni građani koji imaju polise osiguranja imovine, objašnjava za Nova.rs Lela Saković, glavna urednica portala Sveoosiguranju, i suosnivačica BeRiskProtected platforme koja se bavi rizicima novog doba. Objašnjava da je svrha polise osiguranja imovine da budemo mirniji što se tiče ogromnog finansijskog gubitka ako se šteta desi - a ne da zaradimo na njoj. Objasnila je zbog čega je osiguranje važno i kako da građani osiguraju automobile, nekretnine u svom vlasništvu, kao i poljoprivredna gazdinstva.
Saković kaže da u slučaju štete na automobilu, gubitak pokriva kasko polisa osiguranja, dok stan ili kuću pokriva polisa osiguranja stana ili kuće, a za poljoprivredne useve i životinje, poljoprivrednu mehanizaciju pak takođe postoji posebna polisa – osiguranje poljoprivrednih useva, osiguranje životinja, mehanizacije, druge imovine.
„Kasko osiguranje pokriva i štete na automobilu i u slučaju pada drveta, i ako naleti kontejner ili neki predmet na auto – ono što je bilo najčešće u nedavnim olujama, a ako je polisom ugovorena isplata štete i od loma stakla, onda se isplaćuje i nadoknada za stakla“, navodi Saković i savetuje građanima da se raspitaju kod osiguravača kakva sve pokrića nude, jer nije kod svih ista ni cena polise ni obim pokrića.
„Polisu osiguranja često biramo po ceni, ali je možda važnije to kolika su pokrića, koliko brzo se isplaćuju štete i šta je sve pokriveno. Raspitajte se i kolika je maksimalna starost automobila, jer uglavnom vozila starija od 10-12 godina ne mogu kasko da se osiguraju, jer se smatraju visokorizičnim, ali negde postoje i posebne kasko polise za starija vozila. Kad uzimate kasko sa učešćem u šteti, jeftinija je polisa ali je zato i manja isplata. Ako imate učešće u šteti npr 10 odsto, onda vam osiguravajuća kuća isplaćuje 90 odsto vrednosti štete“ dodaje Saković.
Naša sagovornica kaže da kod osiguranja kuće ili stana, osnovna polisa osiguranja imovine pokriva i štete od oluje – oluja se tu smatra osnovnim rizikom.
„Kad poželite da osigurate svoj stambeni prostor, zamolite agenta osiguranja da vam detaljno objasni od čega sve možete da se osigurate, kako ne biste propustili nešto važno a uzeli nešto što vam ne treba. Primera radi, ako živite na trećem spratu mala je šansa da vam se dogodi poplava usled izlivanja reke ali zato postoji šansa od loma prozora usled oluje. Takođe, dobro je razmisliti o tome da dodate rizik osiguranja trećeg lica od štete koja im može biti naneta od vaše imovine – to znači da osiguravajuća kuća plaća trošak komšiji ako vaše drvo uništi njegov auto, ili ako u vašem stanu pukne cev pa njemu napravi štetu u stanu“, priča Saković.
PROČITAJTE JOŠ
3
0
0
Ističe da se kod osiguranja poljoprivrede oluja uglavnom smatra dopunskim rizikom, odnosno da uglavnom ne dolazi automatski sa polisom uz požar kao osnovni rizik, ali ponovo savetuje građanima da razmotre zajedno sa agentom osiguranja od čega je imovina potencijalno najviše ugrožena i da uvrste te rizike u polisu osiguranja.
Saković naglašava da nisu kod svih osiguravajućih kuća isti uslovi, a posebno ističe da građani prema svojoj imovini moraju da budu sami odgovorni – ako otvore prozor a oluja kroz otvoren prozor poplavi stan – ipak su krivi sami a ne oluja, zbog čega polisa takve štete ne pokriva.
Prema njenim rečima, prosečna cena polise osiguranja stana koja obuhvata i rizik oluje je oko jedan evro godišnje po kvadratnom mestru.
Za stan od 50 kvadrata, primera radi, cena polise je oko 50 evra godišnje što je oko četiri evra mesečno, kaže Saković.
„Svako može da proceni da li mu je to skupo, a posebno ako uporedi sa štetom koja može da nastane i troškovima koji zatim slede“, navodi.
„Kad je reč o osiguranju poljoprivrede, država daje određene subvencije za polise osiguranja poljoprivrede, a neke lokalne samouprave dodaju određene iznose“, ponavlja naša sagovornica.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je poečtkom meseca Pravilnik o podsticajima za upravljanje rizicima kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.
Kaže da sudeći po ukupnom broju polisa i po ukupnoj premiji, broj građana koji brinu o svojoj finansijskoj sigurnosti tako što kupuju polise osiguranja raste iz godine u godinu, a da li je taj broj dovoljan znaćemo kad se prebroje štete i kad vidimo koliko oštećenih je imalo polise osiguranja.
Ministar za javna ulaganja Marko Blagojević ispričao je ranije za Nova.rs da će se raditi predlog mera tek kada se utvrdi obim štete usled velikog nevremena i jakih oluja.
„Dakle, to funkcioniše kao što smo radili nakon poplava u maju i junu. Sagledana je šteta, prikupljeni su izveštaji lokalnih samouprava, napravljena je procena efekata i napravljen je predlog mera. Krenulo se sa implementacijom mera nekoliko nedelja nakon elementarne nepogode. Isplata pomoći za građane čiji su stambeni objekti oštećeni je počela pre desetak dana“, ističe ministar.
Drveće je uništilo mnoge automobile na parkinzima, što se i vidi po brojnim fotografijama koje pristižu iz svih delova Srbije, a ministar Blagojević dodaje da automobili nisu ni 2014. godine, kada su Srbiju pogodile nezapamćene poplave, bile predmet pomoći.
„Automobili mogu da budu predmet nekih drugih postupaka, ali što se tiče pomoći građanima, važno je da napravimo razliku između naknade štete i državne pomoći. Ono što država radi je pomoć za stambene objekte koji su oštećeni, obnova infrastrukture i tako dalje“, ispričao je Blagojević.
Ukoliko građanin nema kasko osiguranje šteta mu jedino može biti nadoknađena ako je njegov auto oštećen dok je bio parkiran na javnoj površini. U tom slučaju, sledi čitava procedura kako bi to dokazao.
Prvo je neophodno pozvati Gradsko zelenilo, kako bi ekipa izašla na teren. Ako je auto uništen na javnoj površini – treba pozvati i policiju i dokumentovati događaj sa što više fotografija.
Potom je potrebno u osiguranju, ili kod veštaka, sačiniti zapisnik o oštećenjima vozila, a nakon toga proceniti visinu štete predračunom ovlašćenog servisa ili još bolje nalazom veštaka.
Sledeća stanica, jeste JKP „Zelenilo“ kom se treba obratiti sa zahtevom za nakanadnu štete.
Kako su iz JKP „Zelenilo Beograd“ naveli na svom sajtu, ako je došlo do oštećenja do 15.00 časova, radnim danom, na teren će odmah izaći operativni tim, ukloniti grane, drvo i napraviće se zapisnik o šteti, koji će potpisati prisutni rukovodilac i oštećena strana.
BONUS VIDEO Ogromna šteta posle tri olujne noći nad Srbijom: Tri ljudska života izgubljena u strašnom nevremenu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare