Unija poslodavaca Srbije još uvek nije izašla sa predlogom konkretnog iznosa za koji bi trebalo da bude povećana minimalna cena rada, ali iz ove organizacije naglašavaju da se najvažniji parametri za privrednike u Srbiji odnose na rast bruto domaćeg proizvoda i rast inflacije.
„Sindikati su izašli sa svojim predlogom. Mi još nismo izašli sa konkretnim iznosom, ali uvek naglašavamo da se najvažniji parametri za privrednike u Srbiji odnose na rast bruto domaćeg proizvoda i rast inflacije“, kaže za Novu ekonomiju članica pregovaračkog tima iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) Ljiljana Pavlović.
Pregovori o minimalnoj zaradi koja će važiti od 1. januara 2025. godine započeli su juče. Predstavnici sindikata traže da najniža plata bude veća od 60.000. Država za sada nije dala zvaničan predlog, ali je nezvanično predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio da bi minimalac od naredne godine mogao da bude između 51.000 i 52.000 dinara, prenosi Nova ekonomija.
Pavlović kaže da su na prvom sastanku u okviru pregovora o minimalcu razmatrali parametre na osnovu kojih se utvrđuje minimalna cena rada.
„Dobili smo najnovije podatke sa kojima raspolaže Ministarstvo finansija kada je u pitanju rast BDP-a, potrošačke korpe i inflacije i svih ostalih parametara koji su važni sa pregovore“, rekla je ona i dodala da nisu dobili konkretan raspon rasta minimalne cene rada od predstavnika Vlade.
Pavlović je podsetila i da Unija uobičajeno pre pregovora sprovodi anketu među poslodavcima.
„Prema podacima koje smo dobili od poslodavaca, oko 35 odsto poslodavaca nije za rast minimalne cene rada i smatraju da će to negativno uticati na njihovo poslovanje. Jedna od prvih mera koje bi u tom slučaju preuzeli jeste smanjenje broja zaposlenih i povećanje cena usluga i proizvoda„, rekla je ona.
Ona je navela da poslodavci i dalje, ukoliko dođe do nekog većeg rasta minimalne cene rada, očekuju od države neku intervenciju u smislu povećanja neoporezivog dela ili umanjenje poreza i doprinosa.
Govoreći o predlogu sindikata da se minimalna zarada poveća na iznad 60.000, ona je navela da u ovom trenutku taj predlog nije realan i da ne misli da će minimalac moći da se poveća za 31,32 odsto.
„Mi vrlo poštujemo sindikate i oni se svakako bore da podignu standard i da zaposleni od tih zarada mogu da žive. Ovde se radi o minimalnoj ceni rada. Minimalna cena rada je između ostalog osnovica za mnoga državna davanja i država ima prilično veliki izazov jer za narednu godinu mora da planira svoje troškove“, kaže Pavlović, objašnjavajući zašto predlog sindikata smatra neodrživim.
BONUS VIDEO Pregovori o minimalcu – dogovor sindikata i poslodavaca ili presuđuje država?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare