5
Grad Beograd učenicima od trećeg do šestog razreda kupuje tablete od “Telekoma” kome, samo zato što je tako “lakše i brže”, plaća 5,5 miliona evra, a da to, po rečima prosvetnih radnika, decu ne oslobađa kupovine štampanih udžbenika. Profesor ekonomije na FEFA fakultetu Goran Radisavljević smatra da je ovakav potez Grada nakon odbijanja ponuđenih besplatnih udžbenika paradoksalan i najverovatnije u funkciji pomaganja “Telekomu”.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić najavio je da će Grad Beograd učenicima od trećeg do šestog razreda osnovne škole kupiti 67.592 tableta kineskog proizvođača „Lenovo”, ukupne vrednosti 5,5 miliona dinara. Kako je objasnio, nabavka je prepuštena “Telekomu” od koga je Grad kupio tablete uz obavezu da novac uplati u naredne tri godine.
To što Grad nabavku nije izvršio preko tendera, Vesić je pravdao rečima da je to bilo “lakše i brže” kao i da kupljeni tableti u maloprodaji koštaju 40 ili 50 evra više od cene koju je Grad platio. Nova.rs od “Telekoma” još uvek nije dobio odgovor da li je raspisao javnu nabavku za kupovinu tableta, koju nismo uspeli da nađemo, i ako nije da li to planira da uradi ili tablete kupuje na osnovu međudržavnog sporazuma sa Kinom.
Programski direktor “Transparentnosti Srbija” Nemanja Nenadić kaže da Srbija međudržavne sporazume često koristi kako bi se izbegao tender i da bi se roba kupila od firme sa kojom unapred postoji dogovor.
“Cena koja se na kraju plati može biti u najboljem slučaju ista onoj koja bi se postigla na tenderu, a u najgorem je značajno veća”, napominje Nenadić.
Profesor ekonomije na FEFA fakultetu Goran Radosavljević objašnjava da su tenderi uvek najbolje rešenje, ali da su oni u Srbiji u poslednjih deset godine praktično ukinuti I da se Zakon o javnim nabavkama u potpunosti zanemaruje.
“Kad god se nešto radi ad hoc i preskaču tenderi postavlja se pitanje šta je tome razlog. Najčešće dolazimo do toga da neko hoće na tome da zaradi. Pogotovo ako se radi preko državne kompanije”, kaže i dodaje da, s obzirom na to da Beograd sve vreme živi od vanrednih transakcija države, postoji I pitanje da li ovo plaća samo Grad ili to rade svi građani Srbije.
Vesić je takođe izjavio da će deca uz tablete u školu morati da nose samo još nekoliko svezaka. Direktor Osnovne škole “Josif Pančić” Milan Bajić i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, nastavnica srpskog jezika Jasna Janković su to negirali uz objašnjenje da ne postoje digitalni udžbenici za sve razrede, kao i da u pojedinim udžbenicima treba da se piše i crta, što je na tabletu nemoguće.
To znači da će roditelji učenika ipak morati da odvoje novac za kupovinu kompleta udžbenika, koji se kreću od 8.000 za treći razred, do čak 15.000 koliko prema računici lista “Nova” iznosi prosečan komplet udžbenika za šesti razred.
Na pitanje da li ostaje pri svojoj tvrdnji da učenici koji dobiju tablete neće morati da kupuju knjige i kako objašnjava tvrdnje nastavnika, od zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića nismo dobili odgovor.
Profesor dr Radisavljević kaže da kvalitet obrazovanja treba da se podigne na taj način što nećemo svake godine bacati udžbenike i štampati ih ponovo nego prelaziti na digitalnu nastavu, ali da na tome treba raditi sistematično, što ovde nije slučaj.
“To je projekat koji bi trebalo da vodi Ministarstvo prosvete koje bi trebalo prvo da napravi strategiju prelaska na digitalnu nastavu. Lokalne samouprave mogu samo da se uključe u to, da pomognu, ne da se same bave u obrazovanjem jer to niti znaju, niti umeju, niti im je posao”, smatra profesor.
Dodaje da ako je Beograd hteo da pomogne učenicima, to je trebalo da uradi na pravi način, a da se ovako sve stavlja u jedan negativan kontekst.
“Imamo paradoksalnu situaciju da neko nudi besplatne udžbenike koje država neće da prihvati a sa druge strane troši budžetska sredstva da bi malo pomogla “Telekomu” koji je očigledno u nekim problemima. To je potpuno pogrešno”, zaključuje dr Radisavljević.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
