1
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vrsić izjavio je danas da bi ukidanje naknade za konverziju građevinskog zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, dalo višestruke efekte u odnosu na do sada prikupljenih oko 30 miliona evra od te naknade.
On je na sednici Ekonomskog kokusa u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i Predloga zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, rekao da je do sada 94 odsto konverzija urađeno besplatno.
Korisnici tog zemljišta su, kako je rekao, na sudu dokazali da naknadu ne moraju da plate za zemljište ispod objekata i redovnu upotrebu u koju spadaju putevi i parkinzi, jer je to predviđeno postojećim Zakonom o planiranju i izgradnji.
„Institut nakanade za konverziju prava korišćenja zemljišta, (stečenog u privatizaciji ili stečaju) u pravo svojine nema razloga da postoji jer je do sada 94 odsto konverzija obavljeno besplatno, samo se izgubilo vreme na dokazivanju sudu od dve-tri godine da je zemljište ispod objekata i za parkinge i puteve izuzeto od naknade za konverziju“, rekao je Vesić.
Dodao je da zbog toga ne bi bilo ni naknade od privatizacije zemljišta Beogradskog sajma jer se ono vodi pod objektima i parkinzima, kao ni od zemljšta Industrije motora Rakovica ili Luke Beograd.
Zemljiše Luke Beograd se, kako je Vesić rekao, vodi kao zemljište ispod silosa, a ostalo su parkinzi i saobraćajnice.
„Ako se aktiviraju investicije na oko 5.000 lokacija milijarde će biti na toj strani, od poreza na dodatu vrednost, rasta bruto domaćeg proizvoda, poreza, a ne na strani prihoda od konverzije“, rekao je Vesić.
On je rekao da se izmenama oba zakona želelo da se ubrza postupak dobijanja dozvola za gradnju, poveća transparentnost, zakoni usklade sa evropskim direktivama o izgradnji i energetskoj efikasnosti i promoviše zelena gradnja.
Unapređenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola znači, kako je rekao, da se uvodi E-prostor, čime će ubrzati postupak, a predviđeno je i da se za objekte koji su preko 10.000 kvadrata bruto površine i javne objekte uvede sertifikat zelene gradnje, „čime će Srbija biti ispred mnogih zemalja EU“.
Izmenama zakona o planiranju i izgradnji, prema njegovim rečima, uvodi se obaveza da se prilikom prodaje i kupovine stanova mora obezbediti energetski pasoš.
Za stare zgrade se, prema njegovim rečima, uvodi tri roka za obezbeđenje energetskog pasoša, tri godine za javne objekte u vlasništvu države, pet godina za privredne subjekte i deset za rezidencijalne objekte građana.
Ne traži se, kako je rekao, da se nužno unapredi stepen u energetskom pasošu već moraju da se znaju energetska svojsta zgrade. Za objekte građana te pasoše će raditi organi lokalne samouprave.
Naveo je da je uvedena i obaveza postavljanja elektropunjača kako na parkinzima rezidencijalnih, tako i poslovnih objekata, a broj zavisi od parking mesta. Uvođenje elektropunjača predviđeno je i za benzinske pumpe.
Precizirana je, kako je rekao i izgradnja solarnih parkova kada nisu vezani za zemlju, a napraviće se i registar svih braunfild investicija i povećaće se odgovornost ovlašćenih livca za izdavanje akata za izgradnju, zbog prekoračenja rokova.
Vesić je rekao da će se povećati i zaštita građana jer prijava radova investitora neće biti moguća bez polise osiguranja od štete trećim licima.
Uvodi se, prema njegovim rečima i obaveza pre izdavanja upotrebne dozvole da investitor mora da preda dokaz o kretanju građevinskog otpada ovlašćenim operaterima čime će se bitno smanjiti broj divljih deponija.
Vesić je rekao da se uvodi Agencija za prostorno planiranje Srbije koja je 2014. – ukinuta je, kaže, „bez razloga“ i ona će voditi računa o razvoju urbanizma, a imaće i druge nadležnosti.
Informacije o uslovima na lokacijama za gradnju će, prema njegovim rečima, davati javni beležnici i kompanije koje se bave projektovanjem, a sertifikuju se u resornom ministarstvu da se na to ne bi čekalo od 15 do 30 dana, već samo jedan dan.
Uveden je, kako je Vesić rekao i konzervatorski nadzor, što znači da može da se zaustavi gradnja ukoliko se ne radi u skladu sa projektom na koji je zavod dao saglasnost.
Zavodi za zaštitu spomenika mogu da, kako je rekao, zatraže studiju o zaštiti kulturnih dobara za prostor za koji se donosi plan i ona je sastavni deo planova čime se pruža zaštita svakom objektu koji to zaslužuje, a rok za izradu je godinu dana.
„Mnogi zavodi ne rade svoj posao, godinama ne završavaju posao jer kada bi radili bilo bi manje problema oko toga da li je nešto pod zaštitom“, rekao je Vesić.
Prema njegovim rečima uvodi se i obaveza da sve opštine budu pokrivene, najmanje 70 odsto urbanističkim planovima jer jedan od razloga za bespravnu radnju to što se ne rade planovi.
„Uvodi se i zaštita za nacionalnih parkova, urbanizam prelazi na ministarstvo jer neću da dozvolim da svako radi šta hoće u zaštićenim prirodnim dobrima, nacionalnim parkovima“, rekao je Vesić.
Naveo je da se uvodi glavni republički i urbanista autonomne pokrajine, kao što postoje u gradovima. Prilikom izrade rampi za invalide za ulazak u zgradu do sada se kako je rekao, tražila saglasnost svih suvlasnika na parceli, pa je bilo problema, a izmenama zakona je predviđeno da je dovoljna prosta većina.
Vesić je rekao da se ukida leks specijalis za linijske infrastrukturne objekte jer „taj zakon je imao smisla kada je donet zbog bržeg izbora partnera, ali da je to primedba EU, a kada se ukine moći će da se otvori poglavlje pet o nabavkama u procesu pristupanja Srbije EU“.
PROČITAJTE JOŠ
Predsednik Ekonomskog kokusa Ninoslav Erić rekao je da kokus radi prvenstveno „na izmenama zakona koji su u interesu privrede i ekonomskog razvoja Srbije i da se kroz javne konsultacije produži javna rasprava za zakonska rešenja u intersu privrede.
„Smatram da je izmenom Zakona o planiranju i izgradnji pružena mogućnost aktiviranja raznih lokacija čime će se podstaći građevinska industrija i privredni razvoj“, rekao je Erić.
Dodao je da „dosadašnje rešenje predstavlja pravno-politički promašaj jer su lokacije bile zatvorene, mrtve za gradnju“.
Izvršna direktorka Nacionalene alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violeta Jovanović zahvalila je „na prilici da se kroz javno-privatni dijalog sagleda poboljšanje zakonskog okvira za planiranje i izgradnju“.
„NALED pozdravlja ključne izmene, pre svega ukidanje naknade za konverziju zemljišta. Ukidanjem naknade se otključavaju brojne zapuštene lokacije koje su atraktivne za gradnju. Uvođenje naknade se pokazalo kao krajnje neefikasno, a efekti su skromni jer je za 20 godina inkasirano svega 30 miliona evra što je pokazatelj neodrživosti ovog instituta“, rekla je Jovanović.
Dodala je da su negativne poslediece tog instituta u izgubljenim investicijama, radnim mestima i poreskim prihodima.
Predstavnica kompanije Filip Moris Dragana Vujakov rekla je da je ta kompanija u privatizaciji kupila nišu fabriku duvana za 500 miliona dolara, investirala 900 miliona evra, a „iako je u procenu vrednosti kapitala ušla i vrednost zemljišta ne mogu 20 godina da šire investiciju“.
Prema rečima predstavnika Atlantik grupe Zorana Daljevića ukidanje naknade za konverziju bi omogućilo toj kompaniji gradnju planirane fabrike od 50 miliona evra.
BONUS VIDEO NIŠ: Vesić tražio od organizatora protesta da plate odštetu, oni mu odgovorili: SRBIJA NIJE JAPAN!
