1
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić danas je, povodom zahteva grupe arhitekata protiv odluke u vezi sa Beogradskim sajmom izjavio da u Srbiji postoji skoro 17.000 inženjera i arhitekata i da je njemu mišljenje svakod od njih važno, pa i grupe koju čini oko 300 ljudi.
Vesić je podsetio da je odluku da samo Hala 1 bude proglašena spomenikom kulture donela još 2009. godine vlada Mirka Cvetkovića, koja je takođe pokušala da proda Sajam, ali to nije učinila isključivo zato što nije bilo kupca.
Vesić je rekao da grupa arhitekata praktično traži da sadašnja vlada stavi van snage odluku donetu 22. januara 2009. godine, kojom je Hala 1 Beogradskog sajma proglašena za spomenik kulture.
„Vlada Mirka Cvetkovića je na sednici 15. juna 2009. donela odluku da čitav Sajam bude spomenik kulture. Ta odluka je na snazi bila samo sedam dana, jer je ista vlada već 22. januara donela odluku da samo Hala 1 bude spomenik kulture, što i treba da bude. Tada su doneli i odluku da prodaju Sajam, pa i raspisali tender na koji im se niko nije javio“, rekao je Vesić.
PROČITAJTE JOŠ:
1
149
5
Dodaje da je od te odluke prošlo tačno 15 godina.
„I svi su ćutali, nijednu peticiju tada nisu podneli, nijednu deklaraciju, nijedan protest nisu napravili. Sada su se setili kada se gradi novi Sajam van grada da to nije bilo u redu. Posle 15 godina ćutanja“, istakao je Vesić.
Dodao je i 2009. godine tadašnja vlada donela odluku da proda Sajam, ali to nije učinila, jer niko nije hteo da ga kupi.
„A, tada su svi ćutali i nije bilo nikakvih problema. Sada, kada je Srbija domaćin svetske izložbe EKSPO i kada je do 2027. godine potrebno izgraditi novi sajamski kapacitet, sada je problem“, naglasio je ministar.
Podsetio je da se prvi Sajam nalazio na mestu Starog sajmišta, koje je kasnije postalo mesto strašnog stradanja, a koje je pre Drugog svetskog rata, bilo periferija grada, jer jer tu bila samo močvara.
Vesić je takođe podsetio da je sadašnji Sajam građen, u periodu od 1954. do 1957. kada je prostor gde se sada nalazi bio periferija, jer tu do fabrike šećera na Čukarici, nije bilo gotovo ničega.
„Svi znaju i kakvo je zagušenje u saobraćaju kada se održavaju manifestacije na sajmu… Sajam se uvek gradi na perferiji grada. A, sada imamo situaciju da nam grupa arihitekata kaže da moramo da poništimo odluku iz 2009…. Gde ste tada bili? Jeste li pisali Mirku Cvetkoviću? Da li ste reč rekli protiv tada objavljene prodaje Sajma”, zapitao je ministar.
Kada je reč o kritikama u vezi sa projektom revitalizacije zgrade na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša, poznate kao Generalštab, Vesić je rekao da to nikada nije ni bio Generalštab, već Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, kao i da se 25 godina niko nije setio da taj objekat obnovi.
„Toliko im je bio važan taj objekat, da nisu pokušali da obnove zgradu, već 25 godina stoji ruina u centru Beograda“, primetio je Vesić.
Istakao je da je država sada našla partnera, koji će uložiti u revitalizaciju tog objekta, uz striktno poštovanje zakona i svih procedura.
„Sad su se setili da nam brane da nešto uradimo, oni koji nisu uradili ništa“, dodao je Vesić i podsetio da su na tom mestu, za izgradnju SSNO, prethodno srušene dve zgrade, iz 19. veka, da bi bio izgrađen Dobrovićev mastodont“ koji se nije uklapao u ambijentalnu celinu.
Kazao je i da decenijama ta zgrada nije bila zaštićena kao spomenik kulture, već je to učinjeno tek kada je porušena.
„Beograd će se razvijati, uz poštovanje zakona, i procedura, u kojima će svi koji žele, moći da učestvuju u javnim raspravama koje su predviđene zakonom. Tako će biti doneta odluka o projektu revitalizacije. Pozivam ih da učestvuju u ovim procesima i da daju svoj stav u zakonom propisanim procedurama. Biće rađeno tako i nikako drugačije i vlada neće pristajati na pritiske“, poručio je Vesić.
BONUS VIDEO: Može li pitanje Sajma da presudi beogradske izbore?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare