4
Broker Vladimir Đukanović, poznat i kao „srpski vuk sa Volstrita“, koji je bio glavni trgovac u JP Morgan i John Levin Europe, rekao je za RTS da jeftinih kredita nema, da je njihovo vreme prošlo i da bi ih trebalo izbegavati po svaku cenu.
Mladima je preporučio da svoj novac ulože u berzu za koju, kako je istakao, nije potrebna obimna edukacija.
CompanyWall – Vaš finansijski asistent
Đukanović je ocenio da još nije dostignut plafon kada je reč o cenama kredita, a ukazao je i da pokazatelji o kretanju inflacije u Velikoj Britaniji i EU nisu povoljni.
„U Evropi je slična situacija. Imali smo dosta sreće sa vanredno toplom zimom. Zašto su februar i mart bitni? Zato što je rat u Ukrajini počeo prošle godine u to vreme i cene su skočile za desetak posto i sada je pitanje da li će oni naći taj cenovni plato ili će nastaviti da skaču dalje. Nažalost, dalje indikacije su da će nastaviti da skaču, jer jednostavno suviše novca je odštampano, a centralne banke ne reaguju dovoljno brzo. Koliko god da je ovo bolno, nije dovoljno bolno da bi se iz sistema izbacio višak novca“, ocenio je Đukanović.
Istakao je da jeftinih kredita nema i da bi ih trebalo izbegavati po svaku cenu, kao i da je vreme jeftinog novca prošlo.
„Ako držite taj novac u slamarici, onda ste u najvećem problemu, zato što ako vam je inflacija deset posto, za godinu dana će novac vredeti deset posto manje. Uvek ljudima savetujem da stave određenu količinu novca, naročito mlađi ljudi, na berzu i da taj novac jednostavno akumuliraju godinama“, objasnio je Đukanović.
Napomenuo je da kratkoročne investicije ne postoje i da je potrebno svakog meseca odvajati novac i onda ste sigurni u penziji. Poručio je i da je potrebno i 30 do 40 godina da bi se osetile blagodeti ulaganja.
U prilog tezi „Vuka sa Volstrita“, da ne treba uzimati kredite, ide i najnovija vest, da je Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da poveća kamatnu stopu za 0,25 odsto, na nivo od 5,75 procenata. Ovo je već 12. uzastopni mesec u kojem raste referentna kamatna stopa.
Referentna kamatna stopa poslednji put je porasla u februaru, kada je povećana za 0,25 odsto, te je iznosila 5,5 procenata. Međutim, i pre toga je ključna kamatna stopa rasla.
Prvo povećanje je zabeleženo u aprilu, kada je ova kamatna stopa porasla za pola procenta, te je iznosila 1,5 odsto.
Posledice rasta ključne kamatne stope najviše će osetiti oni koji su podigli kredite u dinarima sa varijabilnim kamatnim stopama. Oni koji imaju fiksne kamate su bezbedni.