3
U danima kada je rat u Ukrajini počeo, među odlukama koje je država Srbija donela bila je i ona da se zabranjuje izvoz brašna, pšenice, kukuruza, ulja... Međutim, proizvođači brašna upozoravaju da je takva odluka njima donela štetu i da se u silosima i magacinima već stvaraju viškovi. Apeluju na Vladu da ih primi na hitan sastanak, jer strahuju da će zbog nagomilavanja robe morati da zaustave proizvodnju.
Za državu – potez koji štiti domaće tržište od posledice krze, ali za proizvođače brašna – odluka koja je iz ekonomske perspektive neracionalna i neopravdana. Tri nedelje je prošlo od kako je na snazi zabrana izvoza brašna i pšenice. Brašna ne samo da ima dovoljno, već mlinovi poslednjih nedelja stvaraju i višak.
Zato iz Udruženja mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije na adresu Vlade stiže hitan poziv za sastanak. Imaju dva zahteva.
„Da se odmah ukine zabrana izvoza brašna ili ako Vlada iz nekog razloga to ne želi da uradi, onda da primeni Zakon o robnim rezervama i da robne rezerve Srbije moraju da otkupe po tržišnim cenama sve viškove brašna. Velika šteta je već napravljena, zato što druge države se već ubacuju na naše tržište i postoji opasnost da ćemo mi u značajnom delu izgubiti tržište brašna na kome suvereno vladamo već pet-šest decenija“, navodi Zdravko Šajatović iz „Žitounije“.
Srbija prema podacima Privredne komore izvozi oko 126.000 tona brašna i to najviše na tržišta zemalja u komšiluku: u Crnu Goru ide 44.255 tona, Severnu Makedoniju 35.637 tona, tržište Bosne i Hercegovine snabdeva sa oko 35.000 tona brašna, a Albanije sa 4.234 tone.
Ceo tekst pročitajte na N1.
Bonus video: Anketa – Vozači o najavljenom poskupljenju goriva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
