Visoke kamatne stope za sve kredite, pa i stambene, postale su “normalnost” u Srbiji – zaduživanje je iz meseca u mesec sve nepovoljnije i skuplje. Situacija u regionu je, ipak, drugačija, pa dužnici u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini prolaze drastično povoljnije. Isti je slučaj i u Sloveniji, dok je u Nemačkoj situacija 50-50, fiksna kamatna stopa je niža, a varijabilna viša.
Kako bismo proverili koliko je zaduživanje u Srbiji zapravo nepovoljno, uporedili smo kamatne stope za stambene kredite kod nas, u Crnoj Gori, BiH, Sloveniji i Nemačkoj.
Prečešljali smo ponude banaka u ovim državama, i videli da, prilikom kupovine stana na kredit, manji iznos kamate plaćaju dužnici u skoro svim zemljama koje smo poredili.
Fiksnu kamatnu stopu, onu koja se, bez obzira na kretanja euribora ne menja tokom čitavog perioda otplate, ne nude sve banke.
Ipak, u onim bankama koje nude fiksnu kamatu, ona je u startu viša od varijabilne. U proseku, u našim bankama ona se kreće od 6,7 do 9,35 odsto.
Varijabilna kamatna stopa formira se od bankarkse marže i euribora, odnosno kamatne stope po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac.
U Srbiji, euribor je najčešće tromesečni ili šestomesečni.
Ako je rata kredita vezana za tromesečni euribor, kamata se računa tako što se na bankarsku maržu dodaje vrednost euribora na dan 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra.
Ako je u pitanju šestomesečni euribor, kamata se računa na osnovu njegove vrednosti 30. juna i 31. decembra.
Tako varijabilna kamatna stopa varira od 6,42 do 7,76 odsto, ali se ona menja od juna 2022. godine, otkada raste euribor, a prema procenama ekonomista, tako će biti i u narednim mesecima.
Obe vrste kamate povoljnije su u susednoj Crnoj Gori. Što se tiče fiksne, ona se kreće od 5,43 do 6,76 odsto.
Varijabilna kamatna stopa je nešto niža, a banke u Crnoj Gori nude da ona bude od 5,03 do 5,94 odsto.
Kako pokazuju ponude banaka u BiH, fiksne kamatne stope su najpopularnije među građanima, i to jer su niske.
Naime, kreću se od 3,75 do 4,91 odsto.
Srđan Kondić ispred jedne od vodećih banaka u BiH rekao je nedavno za Magazin Biznis da ima nekoliko razloga zbog koje su kamate toliko niže kod njih, nego kod nas.
“Prvo, Bosna i Hercegovina je jedna od retkih zemalja u kojoj je odnos bankarskih depozita i kredita 100:75 odsto. To znači da ima daleko više depozita građana i privrede nego kredita”, objasnio je Kondić.
Drugi razlog je konkurencija.
“Na bankarskom tržištu BiH postoji velika konkurencija. Trenutno posluje 21 banka, što je veliki broj banaka za malo tržište koje statistički ima oko 3,5 miliona ljudi, a realno ovde živi oko 2,5 miliona, usled velikih migracija”, rekao je Kondić.
Što se tiče varijabilnih kamatnih stopa, bankari iz BiH kažu da ona nije popularna, a uglavnom se kreće od, u proseku, 6,764 do 8,264 odsto.
U Sloveniji, fiksna kamatna stopa u proseku je oko 4,5 odsto.
S druge strane, varijabilna kamata ide od 5,03 do 5,44 odsto.
Prosečna fiksna kamatna stopa u Nemačkoj je oko 3,99 odsto.
Međutim, kao i u Srbiji, ne nude sve banke ovu opciju.
S druge strane, varijabilna kamatna stopa trenutno iznosi, u proseku 8,49 odsto.
Faktora koji utiču na to kolike će biti kamate ima više.
Profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić ukazuje za “Novu” da su u pitanju i marža banke, ali i neki drugi ekonomski pokazatelji.
“Očekivano je da, na primer, Slovenija ima povoljnije kamate od Srbije jer je kreditni rejting države, odnosno rizik, manji, a što je rizik manji, niže su i kamate. S druge strane, ima i onih faktora koji zavise od banke do banke – koliko zapravo kredita odobravaju klijentima, koliko su spremne da rizikuju i slično”, zaključuje Grubišić.
BONUS VIDEO Euribor raste, rate sve skuplje: Kakvi problemi očekuju stambene dužnike?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare