"U vlasništvu države, a pod kontrolom SNS": Stručnjaci objašnjavaju zašto je opasno da Telekom kupuje medije

Novi zakoni o javnom informisanju i o elektronskim medijima usvojeni su oktobra 2023. godine, kada su naišli na velike kritike stručnjaka i novinarskih udruženja. Njima je omogućeno, između ostalog, državnom Telekomu da kupuje medije.

Ti propisi su promenjeni desetak dana po isteku petogodišnjeg roka nakon kojeg Telekom Srbija može da od vlasnika otkupi čitav udeo u kompaniji Mondo Inc, koja izdaje dnevni list Kurir, nekoliko magazina, u okviru kojeg posluje Kurir TV, ali i druge firme.

Najveći problem - nedostatak regulatora

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, koji je tada bio član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima, protivio se ovim izmenama, a njegovo mišljenje isto je i danas.

“Žestoko sam se protivio tome da firma u vlasništvu države ima medije, ali uz isvesnu saglasnost evropskog faktora, to je prošlo”, kaže Veljanovski za portal Nova.rs.

Prema rečima našeg sagovornika, situacija u kojoj Telekom postaje vlasnik medija, izuzetno je loša, iako je jedan od glavnih argumenata vlasti bilo to što primeri medija u vlasništvu države postoje i u Evropi.

“U Evropi ima takvih primera, ali to je izuzetno retko. To postoji u državama koje imaju izražene kontrolne faktore, koji onemogućavaju da se politički uticaj i propaganda šire u javnu sferu”, kaže Veljanovski.

Srbija, međutim, nije jedna od tih država. Kod nas, prema rečima našeg sagovornika, nema toliko jakih kontrolnih faktora. Drugim rečima, mediji u vlasništvu države mogli bi da rade šta žele, propaganda bi mogla nesmetano da se širi – i o tome niko ne bi vodio računa.

“Ovo je loše, i zapravo je samo još jedna ilustracija, ne samo medijske, već političke situacije”, zaključuje Veljanovski.

"Telekom i REM su sijamski blizanci - udruženi problem"

Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže za Nova.rs da bi u ovom slučaju REM trebalo da utvrdi da li dolazi do urušavanja medijskog pluralizma, koji je, kako kaže, kod nas već dovoljno urušen, i to ne samo u vlasničkom smislu, već i po sadržaju koji ti mediji plasiraju.

“To je jedan te isti narativ, sa istim akterima i istim temama”, kaže naš sagovornik.

Ipak, Gavrilović naglašava da je veći problem od države u medijima – nedostatak regulatornih tela.

“Dobro je da se ulaže u medije, ali nije dobro da se ti mediji porobe. Telekom i REM ovde su sijamski blizanci – njih dvoje, udruženi, predstavljaju pravi problem”, smatra Gavrilović.

Dovoljna su nam dva javna servisa

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže za naš portal da su izmene zakona na osnovu kojih Telekom sada može da bude vlasnik medija zapravo samo ozvaničenje svih nezakonitih radnji koje je sprovodio.

“Kada je novac bio uložen u firme Igora Žeželja, bilo je jasno da se sprema neka kombinacija kako bi država upravljala tim medijima. Nažalost su evropski zvaničnici prešli preko toga, prilikom usvajanja izmena, pa su posle predstavnici vlasti koristili argument da se ovako radi i u Evropi”, kaže naš sagovornik i dodaje:

“Radi se, ali ne na ovaj način, i ne kada su u pitanju informativni mediji, koji su ovde najveći problem”.

On takođe, kao i Veljanovski i Gavrilović, smatra da su problem i Telekom i nedostatak nezavisnih regulatornih tela.

“Zakon o javnim servisima je jasan, mi ih imamo dva, jedan beogradski i jedan novosadski i mislim da oni mogu da ispune zahteve svih građana za pravovremenim i tačnim informacijama”, kaže Bodrožić, objašnjavajući da je dovoljno medija koji se finansiraju iz budžeta, dakle zahvaljujući svim građanima.

Ako Telekom kupi Kurir, ili bilo koji drugi medij, naš sagovornik smatra da, ukratko – to ne bi donelo ništa dobro.

“Radili bi u vlasništvu države, a pod kontrolom vladajuće partije. Jednom rečju – sramota”, zaključuje on.

Kako bi tekla kupovina Kurira?

Otkup udela u kompaniji “Mondo Inc”, izdavača Kurira, mogao bi da se realizuje kroz konverziju duga u vlasništvo. Kako je 2020. godine obelodanila poslanica Marinika Tepić, Telekom je u firmu “Wireless Media”, prema ugovoru od 15. oktobra 2018, uložio čak 38 miliona evra. A da se neke promene dešavaju, bilo je jasno još u martu ove godine, kada je, 7. u mesecu, “Wireless Media” dobila još tri “sestre firme”.

Konkretno, “Wireless Media” je razdelila imovinu, obaveze i potraživanaja novim, izdvojenim preduzećima. U pitanju su, inače, firme “WMG Media” (koja je vlasnik Kurira), “WMG Digital transformation” i “WMG Product & Services”.

Ove firme preuzele su i dugove “Wireless Medie”. Najgore je prošla “WMG Media” koja je registrovana kao firma koja se bavi “upravljanjem ekonomskim subjektom”. Na nju je prebačen dug težak čak 3,3 milijarde dinara, preneo je tada N1, što je više od 28 miliona evra. Upravo kroz taj dug, „Telekom“ bi mogao da uđe u vlasništvo Kurira.

Ipak, pre same prodaje, bilo je potrebno promeniti još nešto – vlasništvo nad Mondom trebalo je da bude preneto sa “Wireless Medie” na “WMG Media”, s obzirom na to da je na nju prenet i dug prema „Telekomu“, koji bi mogao da bude “konvertovan” u vlasništvo, što je o urađeno 15. marta.

Drugim rečima, ovo bi moglo da znači da je Telekom sada na korak od toga da postane vlasnik Kurira, već dovoljno bliskog vlasti.

Međutim, o ovoj temi nismo dobili odgovore od Telekoma, dok su iz “Wireless Medioa Grupe” rekli da nemaju uvid u planove ove državne kompanije.

BONUS VIDEO Da li Telekom "usisava" Kurir?