10
Nove cene goriva i dizela značajno će biti skuplje u maloprodaji nego prethodnih nedelja, čime će budžeti građana biti dodatno opterećeni. Sa druge strane, zbog akciza i uloga NIS-a, gorivo u našoj zemlji skuplje je nego što imaju druge zemlje Zapadnog Balkana, a mi vam predstavljamo poređenje cene goriva na pumpama širom regiona.
Ministarstvo trgovine saopštilo je da će od 15 sati litar evrodizela koštati 206,2 dinara, dok će litar benzina BMB 95 premium koštati 184 dinara.
Nove cene znače da će praktično samo u odnosu na prošlu nedelju dizel i benzin poskupeti za 10 dinara, te formirati cenu koja odavno nije viđena na pumpama širom Srbije.
Kada je reč o Hrvatskoj, cena za litar dizela je 208 dinara, dok litar benzina BMB 95 iznosi 193,4 dinara.
U Rumuniji litar dizela košta 204 dinara, a litar benzina BMB 95 iznosi 184 dinara.
Građani Mađarke sa litar dizela daju 208 dinara, dok cena za benzina iznosi 151 dinara. U Crnoj Gori za litar dizela na pumpama morate da izdvojite 207 dinara. Što se BMB benzina tiče njegova cena je 203,5 dinara.
Što se tiče Severne Makedonije, litar dizela košta 161 dinara, a litar BMB benzina ima identičnu cenu – 161 dinar. U Bosni i Hercegovini evrodizel je 187 dinara, a BMB benzin 176,2 dinara.
U odnosu na region, kada je reč o ceni evrodizela, Srbija je skuplja od Rumunije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, ali je jeftinija od Mađarske i Hrvatske.
Kada je reč o BMB benzinu, Hrvatska i Crna Gora imaju skuplje ovo gorivo, dok je u Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji značajno jeftinije, a sa Rumunijom imamo identičnu cenu.
Ekonomista Goran Radosavljević kaže za Nova.rs da razlika u ceni goriva između Srbije i regiona dolazi iz dva ključna razloga:
„Jedna razlika u ceni vezana je za akcize – naša zemlja ima znatno veće akcize nego što je prosek u regionu. Sa druge strane, očigledno da kompanije koje određuju cenu imaju bolji položaj, što se odražava na veću cenu”, ističe Radosavljević za Nova.rs.
Na pitanje šta tačno znači to što imamo veće akcize, Radosavljević odgovara:
„To znači da država više uzima, odnosno zarađuje nego što je to slučaj u regionu. Što se tiče kompanije koje određuju cenu, kod nas NIS drži 80 odsto veleprodajnog tržišta i tako utiče na cenu“, jasan je on.
Bonus video: Anketa – šta je sve poskupelo?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
