U ovom slučaju promena banke može baš skupo da vas košta: Oprez, jer kamate su barem 12%

Refinansiranje kredita znači da, najprostije objašnjeno, banka preuzima na sebe da u potpunosti isplati vaš dug prethodnoj banci, a klijent novoj banci dug vraća pod novim uslovima.Dakle, dužnik tada ratu kredita plaća onoj banci kod koje je podigao kredit za refinansiranje, a uslovi poput visine kamate, a samim tim i iznosa rate, su povoljniji.

Kredit za refinansiranje u praksi izgleda ovako: korisnik se zadužio pre nekoliko godina kako bi kupio stan, i tada mu je kamata bila 15 odsto i sada je, recimo, pronašao neki novi kredit, sa drastično nižom kamatom – 10 odsto.Sa druge strane, ako je dužnik inicijalno uzeo kredit od 300.000 dinara, otplatio 200.000, a shvati da mu treba dodatnih 100.000, on može da traži refinansiranje tog kredita, dobije ponovo 300.000 i tehnički kreće ispočetka sa otplatom.U suštini, kada klijent pronađe bolju ponudu i reši da promeni banku i refinansira svoj kredit – sve što je potrebno jeste da ode u banku u koju želi da pređe i da zatraži da na taj način zatvori obaveze kod prethodne banke.Međutim, pri promeni banke i refinansiranju postojećeg kredita, treba imati u vidu da banka želi da privuče klijente, zbog čega potencijalne klijente neće savetovati o oprezu od prezaduživanja.

Na šta treba obratiti pažnju

Finansijski stručnjaci upozoravaju da sa refinansiranjem treba biti oprezan, jer ma koliko ponuda delovala dobro - može klijente da uvuče u veće finansijske probleme.Finansijski stručnjak Vladimir Vasić kaže da promena banke kada potrošač ima kredit, nije uvek jeftina opcija i da treba biti oprezan sa takvom odlukom. On za Nova.rs kaže da je obaveza klijenta da dobro sagleda sve uslove koji se nude, ali i da odluku o refinansiranju ne donese naglo.

Važno je da se dužnici na refinansiranje odluče u odgovarajućem trenutku, kada je ta opcija isplativa.Urednik portala Kamatica savetuje korisnicima kredita da na vreme razmišljaju o refinansiranju, jer takva odluka može dovesti do većih troškova.„O refinansiranju treba misliti na vreme, i tri meseca ranije, a ne kada smo već u problemu. Ljudi često u probleme sa kreditima i finansijama upadaju jer kasno razmišljaju“, priča Dušan Uzelac.

On ističe da je cilj da građani uzmu alat, a kredit je upravo to – alat koji će im pomoći da problem reše, a ne da se novi problem napravi.Refinansirajući krediti ne pokrivaju samo dugovanja po liniji već postojećih kredita, već i kreditne kartice i dozvoljeni minus, a banke trenutno nude refinansirajuće kredite i sa fiksnom i sa promenljivom kamatnom stopom. Kod onih sa promenljivom, kamata se kreće oko 12-13 odsto, dok su fiksne kamatne stope veće.BONUS VIDEO Da li i na koji način Narodna banka Srbije štiti građane od inflacije?