Uprkos tome što rizici za otvaranje auto-kampa nisu preveliki, a interesovanje za ovaj vid odmora svake godine raste, izgleda da se ljudi u Srbiji još uvek ne usuđuju da krenu u ovaj posao. Razlozi za to su različiti, od nedostatka infrastrukture i slabe informisanosti, do nedostatka promocije kamping turizma.
Pored toga, kamperi su najplatežniji gosti u vanpansionskoj potrošnji i u proseku troše oko 70 evra po osobi dnevno, pa nema sumnje da je reč o biznisu koji se isplati, prenosi Kurir.
Prema rečima Vladimira Đumića, predsednika Kapming asocijacije Srbije, početna investicija u kamp je oko 60.000 evra, mada može biti i manja, u zavisnosti od toga koliko su troškovi obezbeđivanja osnovne infrastrukture.
„Ukoliko domaćinstvo već ima svu neophodnu infrastrukturu, kuhinju, trpezariju, mesta za roštilj, druženje“, troškovi su značajno manji – objašnjava Đumić.
Da bi se krenulo u ovaj biznis, prvo je potrebno izabrati odgovarajuću lokaciju za uređenje prostora za odmor gostiju koji vole kamping smeštaj. To može biti, kaže Đumić, zemljište čija je površina ravna ili pod nagibom, minimum od 20 do 30 ari.
„Najbitnije je da parcela bude ocedita, odnosno da se na terenu voda ne zadržava. Idealno je da bude rastinja na terenu ili da jednim delom bude oivičen drvećem, šumom, a drugim otvoren ka proplanku, jezeru, reci“, ističe on i dodaje da lokacija treba da zadovolji minimalne tehničke uslove koje propisuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, struja, voda, ograđivanje terena, sanitarni uslovi (minimum dva tuša i dva toaleta za 20 kamping parcela).
Ukoliko je reč o poljoprivrednom zemljištu, potrebna je, kaže Đumić, registracija poljoprivrednog gazdinstva za bavljenje seoskim turizmom, a otvaranjem posebnog „agro računa“ u banci može se krenuti sa radom.
„Povrat investicije zavisi od toga gde se nalazi i koliko je dostupan kamp, koliko se ulaže u promociju, da li kamp privlači domaće goste i tranzitne kampere. Najprofitabilniji su oni koji se nalaze blizu većih turističkih centara“, ističe on.
Srbija ima značajan potencijal za kamping industriju, ali je ona u našoj zemlji slabo razvijena. U 38 kampova u Srbiji ostvari se u sezoni od 150.000 do 200.000 noćenja, dok je u pojedinim zemljama Evrope, ali i regiona, taj broj višestruko veći. Recimo, u susednoj Hrvatskoj tokom prošle godine realizovano je čak 21,5 miliona noćenja, dok se evropski kampovi mogu pohvaliti sa skoro 500 miliona noćenja tokom godine.
Branko Pilić, vlasnik kampa „Oaza“ na Vračevgajskom jezeru, vratio se pre 12 godina iz Amerike i na pradedinom pašnjaku pokrenuo kamp koji je danas jedan od najposećenijih kampova u zemlji.
„Kriza u Americi u to vreme uticala je na to da se vratim na imanje mog pradede. Prenamenom građevinskog zemljišta, koje je nekada bilo pašnjak, dobijena je dozvola da se ovde gradi hotel. Tada nisam bio u finansijskoj mogućnosti da se upustim u tako velik poslovni poduhvat, pa sam se odlučio za kamp, pošto je u to vreme već postojao jedan kamp u Beloj Crkvi“, rekao je Pilić.
Gosti su, prema Pilićevim rečima, veoma različiti – ambasadori iz Beograda, uspešni poslovni ljudi, vlasnici kompanija, a česti gosti su i stranci.
„Imali smo priliku da ugostimo jednu grupu Holanđana koja je došla sa 120 vozila i oko 240 ljudi. Bitno je da naši ljudi shvate da investicija u kamp ne može da se vrati za godinu dana. Tek posle treće godine mi smo prestali da dajemo novac iz džepa i otada, znači posle treće godine, kamp može samo da napreduje“, ističe on.
Trenutno kamping turizam u velikim evropskim zemljama čini više od 25 odsto ukupnog turističkog prometa, a velike prihode od ove industrije ostvaruju Nemačka, Holandija, Belgija, Francuska, a u regionu Hrvatska i Slovenija.
Prema nekim procenama, u Evropi ima oko tri miliona kampera, i svake godine registruje se oko 220.000 novih vozila, pri čemu kontinentalni kampovi beleže sve veći broj noćenja. Nema sumnje, kamping turizam će sve više dobijati na masovnosti i popularnosti jer ljudi su pod stresom, umorni od urbanog načina života.
„Spoj seoskog turizma i kamping turizma je atraktivan turistički proizvod koji treba da negujemo i razvijamo“, mali kampovi u seoskim domaćinstvima su dragoceni. Takav proizvod u Evropi ne postoji, izuzev nešto malo na jugu Italije i u Francuskoj – naglašava Đumić i napominje da razvijanje kamping turizma u seoskim domaćinstvima, osim dodatnih prihoda za članove porodice, može biti veoma podsticajno za ukupan ekonomski razvoj, jer pruža mogućnosti za ponudu niza drugih usluga, pa time i otvaranje novih radnih mesta.
BONUS VIDEO: