„Troškovi su nam veliki, posao sve manje isplativ“: Vlasnici benziskih pumpi ogorčeni zbog ograničenja cene naftnih derivata

Vlasnici benzinskih pumpi u Srbiji će zbog produžetka Uredbe o ograničavanju visine cena derivata nafte za još šest meseci sve teže će poslovati - one sa najlošijim poslovanjem su zatvorili, ili planiraju da stave ključ u bravu, a pojedini najavljuju i potpuno napuštanje tog posla.

Vlasnik poslovnog sistema „Mihajlović“ Dejan Mihajlović rekao je za Betu da se sve više izlazi iz tog posla, a da je od 72 pumpe, koliko ih je imao, zatvorio 15.

„Opredlili smo se za ovaj posao koji se sve masovnije napušta jer su troškovi veliki i teško se pokrivaju prometom, pa je posao sve manje isplativ“, rekao je Mihajlović.

Najveći problem za njegovu firmu je to što su pumpe bile okrenute selima, ali glavni konkurent, Naftna industrija Srbije (NIS), dizel prodaje po 179 dinara, a male pumpe gorivo nabavljaju po višim cenama i skuplje ga prodaju, zbog čega su izgubili poljoprivrednike kao potrošače.

#related-news_1

I ne samo poljoprivrednike, već, kako je rekao, i druge potrošače koji zloupotrebljavaju te kartice i nabavljaju gorivo po povlašćenim cenama na NIS pumpama, iako nemaju pravo na taj popust zbog čega ostalim vlasnicima pumpi pada promet.

„Imamo udruženje naftnih kompanija u kojem su i velike firme kao što je NIS i male firme vlasnika pumpi, pa nisu isti interesi svih članova. Vlasnike malih pumpi niko ne vidi i ne čuje“, rekao je Mihajlović.

Naveo je da je za njegovu i slične manje firme od NIS-a drugi problem to što su cene i marže ograničene, a treći je što su vlasnici pumpi opterećeni sa oko pedesetak parafiskalnih nameta.

Mihajlović je rekao da zatvaranje pumpi u selima ima i socijalnu dimenziju jer ako nema škole, puta, pa ni pumpe, razlozi za odlazak stanovnika su jači.

Vlasnica sistema pumpi „Avia“ Jelena Radun rekla je da vladina uredba pravi ogroman disbalans na tržištu i u neravnopravnom položaju drži vlasnike malih pumpi i NIS kao najvećeg konkurenta.

Istakla je da male pumpe nisu izgubile samo poljoprivrednike kao klijente nego i mnoge druge kategorije potrošača, među kojima su i taksisti, jer se poljoprivredne kartice zloupotrebljavaju.