0
Za sve koji zvanično nisu u stalnom radnom odnosu, zaposleni su na određeno ili angažovani na osnovu različitih ugovora, dobijanje bilo kakvog kredita od banke uglavnom predstavlja mukotrpan proces. U najvećem broju slučajeva procena banke da li želi da prihvati određeni rizik igra ključnu ulogu u odobrenju kredita. Nepravedno i surovo, ali tako je - za kredite koji se se odobravaju onima koji nemaju stalno zaposlenje uvek imaju veće kamate.
Suvišno je napomenuti da ljudi koji nisu stalno zaposleni imaju pravo samo na keš-kredit.
Odluke o odobrenju kredita za lica koja nisu stalno zaposlena donosi banka u skladu sa kreditnom politikom i pojedinačnom procenom same banke da prihvati rizik.
Jedan od faktora koji je važan i jeste i koji posao obavlja lice koje želi da dobije kredit.
Takav primer su recimo lica koja su zaposlena u prosveti poput docenata, vanrdnih profesora ili asistenata – Iako nemaju ugovor na neodređeno, to ne znači da su oni visokorizični klijenti, već je to posledica propisa u odgovarajućoj oblasti i to se uzima u obzir prilikom razmatranja zahteva za kredit, odnosno ocene kreditne sposobnosti.
Krediti koji se odobravaju onima koji nisu zaposleni za stalno često znaju da budu skuplji, tj. da imaju veću kamatu u odnosu na kredite koji se odobravaju onima sa stalnim zaposlenjem.
PROČITAJTE JOŠ
Banka na ovaj način štiti sebe, jer bankari stalan posao vide kao svojevrsnu garanciju da ćete vi imati sredstava da vratite novac koji ste pozajmili od banke.
Da do kredita teško dolaze ona lica koja nemaju stabilna primanja, slaže se predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović.
“Bilo je slučajeva da neko ko je zaposlen na određeno dobije kredit, ali samo do trajanja ugovora, odnosno na pet, šest meseci i isto toliko rata. Reč je uglavnom o malim iznosima. Takođe, banke su određene klijente prihvatale uz odgovarajućeg jemca, odnosno žiranta, koji ispunjava uslove za dobijanje kredita, koji je zaposlen na neodređeno i ima odgovarajuću platu”, objašnjava Gavrilović.
Kako napominje, podrazumeva se da banke ne odobravaju kredite onima koji su već kreditno opterećeni i imaju mrlju u kreditnom birou.
“Neke banke recimo ne daju kredite građanima koji su ih tužili. Na primer, ako je neko tužio banku za troškove kredita za prethodnu pozajmicu i sada želi novu, banka mu neće odobriti kredit, iako ispunjava uslove”, navodi sagovornik Biznis.rs i dodaje da u ovom udruženju savetuju svoje klijente da se što manje zadužuju kod banaka jer sve to papreno košta i opterećuje budžet.
BONUS VIDEO: Fiksna ili promenljiva kamatna stopa za kredit: Šta je pametnije?
