0
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, na otvaranju 31. Kopaonik biznis foruma, da se radi na tome da Srbija dobije investicioni rejting.
„Predano radimo na cilju da Srbija dobije investicioni rang, više nego ikad. Bavimo se svim faktorima koji mogu da utiču na povećanje tog izgleda, odnosno rejtinga. To treba da ima za rezultat još više investicija i proširi bazu investitora, kao i da Srbiju još bolje pozicionira na investicionoj mapi. Ne samo za strane direktne investicije, već i kada je reč o obveznicama“, rekla je Tabakovićeva.
Ona je kazala da je dobijanje investicionog ranga, koji je nama faktički i priznat kroz ulaganja, jeste nešto na čemu ćemo raditi kako bi i formalno dobiili poboljšanje izgleda.
Istakla je da zbog dobrih ekonomskih rezultata analitičari veoma dobro ocenjuju srpske obveznice.
PROČITAJTE JOŠ:
„Ocene analitičara i investitora su da srpske obveznice sijaju, ovo je citat – srpske obveznice sijaju, što ogromna tražnja za osmogodišnjom dinarskom hartijom i potvrđuje, dok je razlika u prinosima na devizne hartije u odnosu, na primer, na nemačke obveznice značajno smanjena. Svi ovi rezultati potvrđuju ispravnost ekonomske politike koju smo vodili“, naglasila je Tabakovićeva.
Kako je rekla, u Srbiji je u ovom globalnom ambijentu otpornost naše ekonomije ponovo testirana i potvrđena.
„Rekordan izvoz robe i usluga od 41 milijarde evra u 2023. godini je za 75 procenata viši nego u prepandemijskoj 2019. godini. Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje, sada već 25 milijardi evra, i više su za 87 procenata nego u prepandemijskoj 2019. godini.
Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou. Formalna zaposlenost u privatnom sektoru je za oko 10 procenata iznad prepandemijskog nivoa, a prosečna zarada u decembru je za 64 procenta veća od pre kriznog nivoa“, navela je guvernercka NBS.
Guvernerka je izjavila da je procena centralne banke da je međugodišnja inflacija u februaru usporila na 5,5 odsto.
Ona je podsetila da je prethodno, u januaru, međugodišnja inflacija smanjena na 6,4, što je bilo potpuno u saglasnosti sa procenom NBS.
„Naša je procena da je inflacija usporila dodatno na 5,5 odsto međugodišnje. To još nije ni fleš podatak Republičkog zavoda za statistiku“, rekla je Tabakovićeva.
Ona je navela da je, uz dobru domaću poljoprivrednu sezonu, najsnažniji dezinflatorni faktor u prethodnom periodu bilo popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane na globalnom nivou, koji su prethodno i najviše doprinosili povećanju domaće inflacije.
BONUS VIDEO: Vučković: Šta nas očekuje 2024.?
