1
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da očekuje da inflacija u Srbiji na kraju godine iznosi osam odsto, jer je na opadajućoj putanji u odnosu na mart kada je dostigla vrhunac.
Ona je, na prezentaciji Izveštaja NBS o inflaciji za avgust, rekla da je međugodišnja inflacija na opadajućoj putanji i da je u julu iznosila 12,5 odsto, što je za 3,7 procentnih poena niže u odnosu na mart.
I bazna inflacija je, prema njenim rečima, snižena sa 11,3 odsto u martu na 9,4 odsto u julu, što se duguje, ne samo padu svetskih cena energenata i hrane, već i preduzetim merama monetarne politike NBS.
„Očekujemo da se međugodišnja inflacija narednih meseci smanjuje, svakog meseca za oko jedan procentni poen i da se krajem godina završi na oko osam odsto“, rekla je Tabaković.
Istakla je da je projekcija da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024, što je nešto ranije nego što je planirano zbog dodatnog zaoštravanja monetarnih uslova u junu i julu.
Domaća privreda je, kako je rekla, ubrzala rast u drugom tromesečju na 1,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući oporavku građevinarstva i postepenog slabljenja efekata visokih troškova proizvodnje i rešavanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja.
Tabaković je rekla da se u Srbiji ove godine očekuje ubrzan privredni rast na nivou godine od dva do tri odsto, s tim da NBS ocenjuje da će biti bliži donjoj granici projekcije.
Razlog opreza su, prema rečima Tabaković, „lošije proizvodne performanse“ najvećih trgovinskih partnera Srbije, naročito Nemačke.
Dodala je da od 2024. NBS očekuje ubrzanje rasta BDP-a na tri do četiri odsto godišnje, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četri odsto.
„Poboljšanje eksterne pozicije nastavljeno je i u drugom tromesečju, najviše u oblasti robne razmene, gde je znatno smanjen deficit, kao rezultat rasta izvoza i smanjenja uvoza, pre svega energenata, ali se poboljšanja ostvaruju i u neto izvozu usluga, a u manjoj meri i na računu sekundarnog dohotka, gde raste suficit“, rekla je Tabaković.
Dodala je da je u prvoj polovini godine ostvaren najniži nivo deficita tekućeg računa platnog bilansa od kada se ovi podaci prate i da je deficit iznosio svega 1,6 odsto BDP-a za celu godinu, a da se sada projektuje njegov nivo od oko 2,5 odsto, umesto 4,5 odsto.
Priliv kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija, koji je, prema preliminarnim podacima, za sedam meseci dostigao 2,442 milijarde evra, višestruko je, kako je rekla, premašio deficit tekućeg računa što je doprinosilo jačanju aprecijacijskih pritisaka, na koje je NBS u sedam meseci ove godine reagovala neto kupovinom deviza u iznosu od blizu 2,5 milijardi evra.
Zbog toga su, prema njenim rečima, porasle devizne rezerve na 23,1 milijardu evra, na kraju jula.
Navela je da su i fiskalna kretanja u dosadašnjem toku godine bila bolja od očekivanih, zahvaljujući višim prihodima, pre svega po osnovu povećane profitabilnosti privrede u prethodnoj godini, kao i uštedama na sredstvima koja su bila namenjena prevazilaženju energetske krize.
Učešće javnog duga centralne države nalazi se, kako je rekla, na nivou od tek nešto više od 50 odsto BDP-a.
Tabaković je rekla da se, s obzirom na očekivano kretanje inflacije, ciklus zaoštravanja monetarne politike najverovatnije približava kraju.
„Ipak, NBS će nastaviti da prati sve ključne faktore koji utiču na kretanje inflacije i dodatno reagovati ako za tim bude potrebe“, rekla je Tabaković.
Ona je istakla da, imajući u vidu dinamiku trgovinskih marži u maloprodajnim lancima u Srbji, ima prostora da se smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine.
Tabaković je rekla da pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji naplaćuju dobavljačima ulazak u objekat i smeštaj robe u vidnom krugu potrošača, a da pri tome ne poštuju rokove plaćanja robe, pa da ne čudi što se može videti traktorska prikolica koja nudi lubenice na Dedinju.
Ona je rekla da ne može da daje savete inspekciji šta da radi i pozvala sve, pa i trgovinske lance na odgovornost, a Komisiju za zaštitu konkurencije da napravi analizu rasta marži u trgovini.
Istakla je da NBS ne može da utiče na marže i preporučila potrošačima da biraju trgovce gde će kupiti ulje ili neki drugi proizvod, kao i, na primer, sredstvo za dezinfekciju „oktanosept“ koje u jednoj apoteci košta 920 dinara, a u drugoj 418 dinara.
Tabaković je preporučila građanima i da u trgovinama koriste domaću „dina“ karticu kako bi izbegli visoke bankarske marže drugih platnih kartica.
PROČITAJTE JOŠ
„Doći će dobra vremena, sa kontrolisanom inflacijom, ne sa onako niskim kamatama kao što su bile, na devizne pozajmice 2,9 odsto, sad su 6,5 odsto, a na dinarske pozajmice su sada 11 odsto, dok su na novoodobrene dinarske kredite bile 5,5 odsto u 2021. Kamate na nove dinarske kredite 2012. godine bile su 18,2 odsto, danas su 11 odsto i teško da će se vratiti na prethodni nivo“, rekla je Tabaković.
Zamenik generalnog direktora Sektora istraživanja i statistike NBS Milan Trajković na pitanje da objasni kako su u Srbiji plate domaće, a cene svetske, rekao je da plate zavise od razvoja zemlje.
On je rekao da u Srbiji nikada minimalna plata nije pokrivala minimalnu potrošačku korpu, kao ni prosečna plata prosečnu korpu, ali da raste pokrivenost plate troškova potrošačke korpe i da bi se vrednosti mogle izjednačiti za tri do pet godina.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
