5
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast BDP-a u Srbiji je u prošloj godini porastao za 7,5 odsto. Međutim, prema rečima ekonomiste Mihaila Gajića, potrebno je da prođe dugi niz godina da bi građani Srbije osetili ovaj rast.
„Bruto domaći proizvod ili BDP je mera vrednosti u proizvodnji u nekoj privredi, zbir vrednosti svih dobara I usluga u nekoj privredi u određenom vremenskom periodu. Dakle je što je veći BDP, to znači da je privreda produktivnija, da bolje funkcioniše, što kreira I mogućnost da se u njoj bolje živi, dakle da rastu plate, a samim tim i prihodi za državu, koje ona kasnije može da troši na školstvo, zdravstvo, zaposlene u javnom sektoru i penzije“,kaže Gajić, objašnjavajući da je rast BDP-a neophodan za bolji standard u budućnosti.
Ipak, dobri ekonomski rezultati u jednoj ili dve godine ne menjaju čitavu ekonomsku situaciju na bolje.
„Dakle, kada želite da lepo živite, to je isto kao kada idete u školu – ako dobijete peticu na jednom testu, to ne znači da ćete imati peticu na kraju školske godine, već morate dugi niz meseci da učite I dobijate petice. Isto je i sa ekonomijom“, pojasnio je Gajić.
Prema njegovim rečima, problem sa kojim se suočava Srbija jesu slabi ekonomski rezultati. Kako kaže, nije problem samo uništenje srpske privrede tokom 90-ih, nego i slabi rezultati nakon globalne finansijske krize 2008. godine.
„Mi tek od 2018. godine zapravo imamo relativne stope rasta. Dakle, mi imamo celu jednu izgubljenu ekonomsku deceniju nakon krize, tako da bilo kakve stope rasta u ovoj ili narednoj godini neće puno promeniti situaciju tako da građani to mogu da osete“, kaže naš sagovornik.
Kako objašnjava, treba da prođe dugi niz godina dobrih ekonomskih rezultata da bi se promena zapravo osetila u novčanicima građana.
Ovakva stopa rasta posledica je mnogih faktora, a jedan od njih je niska statistička osnovica.
„Mi smo u 2020. godini imali recesiju. Dakle, nama se ekonomija smanjila tokom te godine, pa kada sa tom godinom uporedimo sa 2021. u svakom slučaju deluje kao da smo imali rast“, ističe Gajić.
Drugi faktor su veliki programi državne pomoći, što za privredu, što za građane, koji su potrošnju „povukli“ na gore.
„Javni dug je porastao i približio se granici od 60 odsto BDP-a, koju ne bi trebalo da pređe. Drugim rečima, imali smo priliku da se jednom zadužimo i potrošimo novac na ne baš najpametniji način, na ne tako dobro osmišljene programe pomoći“, objašnjava Gajić da je i ovo uticalo na porast BDP-a.
Kako naš sagovornik ističe, veliki faktor bio je i „ludačko“ trošenje na izgradnju infrastrukture.
„Kada gradimo put, sva vrednost radova koji su tada izvedeni računaju se u rast BDP-a. Naredne godine, kada je put već tu, računaju se samo prihodi od naplate putarina i nešto slično tome“, kaže Gajić.
Kada bismo odstranili faktore jednokratnog karaktera, koji se neće ponoviti u ovoj godini, rast BDP-a iznosio bi oko četiri odsto, što je nivo koji je u Srbiji zabeležen pre recesije izazvane pandemijom korona virusa.
Kao što je prikazano u tabeli, rast BDP-a u Srbiji veoma je nestabilan, te su veliki „skokovi“ iz godine u godinu već ustaljena pojava. Na pikove padove uticali su najrazličitiji faktori, od rata 90′, preko svetske ekonomske krize 2009. do aktuelne korone. Koliko je to uticalo na naše živote najbolje svedoče naši novčanici, kada bi oni mogli da progovore.
BONUS VIDEO Da li SPC zaista plaća porez državi? – gosti Mihailo Gajić i Draško Đenović
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
