Dok je za predsednika Aleksandra Vučića potpuno opravdano davanje 12 miliona evra subvencija za fabriku čokolade, za ekonomistu Mihaila Gajića reč je o "Superhik subvenciji", a profesor Ljubodrag Savić ocenjuje da je ovo "bolje od motanja kablova".
Švajcarska kompanija Barry Callebaut dobila je subvenciju od 12 miliona evra kako bi u Srbiji investirala ukupno 50 miliona evra u fabriku čokolade i razvojni centar.
Planirano je da se u okviru kompleksa u Novom Sadu zaposli ukupno 100 radnika, što znači znači da je švajcarski investitor dobio čak 120.000 evra po novootvorenom radnom mestu.
Ekonomista Mihailo Gajić smatra da u ovom slučaju dodela subvencije nema smisla i da se to “vidi iz aviona”.
Rekorderi u subvencijama
Iako je „Bari Kalebo“ dobio impresivnih 120.000 evra za svakog novog radnika, rekord i dalje, prema istraživanju koje je objavio list „Danas“, drži FIAT sa 150.000 evra.
FIAT, međutim, nije taj novac dobio direktno „po radniku“, već u vidu državne pomoći i davanja lokalne samouprave, i to u periodu dužem od deset godina.
„Rauh“ je, sa druge strane, dobio 73.000 evra po novozaposlenom, i to ukupno 2,2 miliona evra za 30 novih radnika.
“Radi se o ‘Superhik subvenciji’, jer građani čija je prosečna zarada relativno niska u odnosu na evropske standarde plaćaju poreze i pune budžet iz koga se novac daje vlasnicima velikih, uspešnih preduzeća”, kaže Gajić za Nova.rs,
Mišlen je, takođe, za zapošljavanje novih 50 radnika u pirotskom „Tigru“ dobio 60.000 po novozaposlenom, odnosno ukupno 30 miliona evra.
Iz Ugovora o dodeli sredstava podsticaja, koji je objavio VOICE, vidi se inače da se “Bari Kalebo” obavezao da zaposlenima isplaćuje zaradu najmanje za 20 odsto višu od minimalca. Švajcarska kompanija je, prema istom izvoru, u 2018. imala konsolidovani prihod od preko 3,2 milijarde evra, prenela je „Nova Ekonomija“.
Gajić podseća da deo ekonomske struke podržava subvencionisanje u slučaju kada investitor donosi nove tehnologije u domaću privredu, ali da u ovom slučaju ni taj preduslov ne stoji.
“Domaća konditorska industrija dobro posluje, izvozi i poseduje kvalitetne brendove”, dodaje Gajić.
Ističe i da sada, kada privreda Srbije beleži visok rast od 4 odsto BDP u 2019. i najveći priliv investicija u regionu, nema razloga da se politika subvencionisanja nastavi.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, sa druge strane, smatra da se dodeljena subvencija može opravdati ukoliko „Bari Kalebo“ bude proizvodio gotov ili makar poluproizvod višeg stepena obrade.
Rukovodstvo fabrike najavilo je, inače, da će fabrika imati početni kapacitet od 50.000 tona, i da je planirano da kupce iz jugoistočne Evrope snabdevaju čokoladama, smešama i punjenjem iz srpskog pogona.
„Subvencije su dobijale i fabrike u kojima se samo ‘motaju kablovi’ pa je fabrika čokolade koja planira da koristi sirovine iz Srbije ipak korak unapred u odnosu na čiste radnointenzivne delatnosti“, rekao je Savić za Nova.rs.
Savić naglašava da bi naša država morala da radi na privlačenju investitora koji bi u Srbiji proizvodili finalni proizvod, jer tek na tom nivou domaće firme mogu da učestvuju u proizvodnom procesu kao dobavljači i da osete korist od politike subvencionisanja.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je država dala toliku podršku kompaniji zbog visine investicije.
„Švajcarci su mogli da dobiju i više da su tražili, s obzirom na značaj koji će ta investicija imati za lokalnu sredinu i celu Srbiju, iz ugla rasta izvoza i supstitucije uvoza“, rekao je Vučić.