11
Ni Srbija neće biti izuzetak - globalni pad doznaka od 20 odsto, koji je prognozirala Svetska banka, u istom procentu će pogoditi i našu zemlju. Tako bi priliv novca od naših građana iz inostranstva ove godine lako mogao da padne ispod tri milijarde evra.
Na smanjenu potrošnju domaćinstava, koja se ove godine očekuje u svim zemljama Zapadnog Balkana, uticaće, između ostalog, i manji obim doznaka iz inostranstva, prognoziraju analitičari Svetske banke.
„U regionu se predviđa njihov pad od 10 procenata u odnosu na isti period prethodne godine, dok će Srbija i Crna Gora verovatno zabeležiti pad doznaka od skoro 20 procenata“, navodi se u poslednjem ekonomskom izveštaju Svetske banke.
U svim zemljama zapadnog Balkana recesija će biti vođena padom domaće i strane tražnje tokom krize koronavirusa.
„Globalne i nacionalne mere suzbijanja širenja virusa, od socijalnog distanciranja do obustave poslovanja, uzrokuju poremećaje na strani ponude i smanjuju prihode i potrošnju domaćinstava. To je dvostruki šok, na strani ponude i tražnje. Usluge će biti pod dugoročnijim uticajem sve dok su na snazi ograničenja putovanja i mere socijalnog distanciranja. A, veliki procenat ukupne zaposlenosti u regionu se odnosi baš na sektor usluga – 75 procenata u Crnoj Gori i oko 50 odsto u drugim zemljama“, ukazuje se u izveštaju.
Prema računici koju je Nova.rs već objavila pre objave procene za Srbiju, pad doznaka od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, znači 700 miliona evra manji devizni priliv u zemlju. Time bi ukupne doznake u ovoj godini bile tek 2,8 milijardi evra.
Podsetimo, tokom cele 2019. godine u Srbiju se, od doznaka, slilo ukupno 3,5 milijardi evra. Najveći mesečni priliv novca od naših državljana u inostranstvu zabeležen je u julu mesecu, ukupno 341 milion evra.
Udeo doznaka u bruto domaćem proizvodu Srbije je na nviou od 5,8 odsto. Prema podacima Svetske banke, ovaj procenat na Kosovu je 12 odsto, u BiH 8,4 odsto, Crnoj Gori četiri odsto, Albaniji 5,2 odsto i u Severnoj Makedoniji – zvanično – 1,7 odsto.
„Doznake radnika koje dolaze u Severnu Makedoniju zvaničnim kanalima iznosile su 1,6 odsto BDP-a u 2019. godini. Ipak, ukupni povratni transferi u 2019. godini iznosili su 13,6 procenata BDP-a“, napominju u Svetskoj banci.
Time je Severna Makedonija, na području Zapadnog Balkana, država sa najvećim udelom doznaka u svom BDP.
U Svetskoj banci, za ovu godinu, predviđaju i pad investicija.
Razlog je, kako se navodi, ograničenje likvidnosti i značajne nesigurnosti.
„Najpogođenije će biti Kosovo sa padom od 21,5 procentnih poena, usled činjenice da će odložena javna ulaganja i manje investicije dijaspore u nekretnine samo dodatno pogoršati situaciju“, navode analitičari Svetske banke.