Ukoliko se pandemija završi do juna, šteta za privredu Srbije biće oko 900 miliona evra, ali ako potraje do kraja godine, može i da se udvostruči, upozorava ekonomista Milojko Arsić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik „Kvartalnog monitora“ Milojko Arsić za Nova.rs kaže da postoje dva scenarija prema kojima bi mogla da se proceni veličina štete koju pandemija koronavirusa može da nanese Srbiji.
„Ukoliko bi se epidemija završila tokom prve polovine godine, šteta bi iznela oko 900 miliona evra, što odgovara vrednosti dva procentna poena privrednog rasta“, objašnjava Arsić.
To znači i da bi se planirani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema tom scenariju prepolovio u ovoj godini, pa bi umesto 4 odsto, do kraja godine BDP porastao do 2 odsto u odnosu na prošlu godinu.
U uvodniku za „Kvartalni monitor“, u koji je i Nova.rs imala uvid, Arsić upozorava da na posledice usporavanja rasta.
„Sporiji rast BDP ali i smanjenje domaće tražnje i pogoršanje likvidnosti poreskih obveznika imaće za posledicu automatski pad poreskih prihoda i rast fiskalnog deficita na oko 1,5 odsto BDP.
Fiskalni deficit će dodatno porasti zbog rasta troškova zdravstva bezbednosnih službi i sličnih izdataka, kao i zbog primene mera za ublažavanje negativnih efekata epidemije na privredu“, navodi Arsić, uz ogradu da „paket pomoći za privredu“ još nije u potpunosti poznat.
Podsetimo, Vlada Srbije za sada je odlučila da isplati po 4.000 dinara jednokratne pomoći penzionerima i da u kapitalne investicije „upumpa“ još 24 milijarde dinara.
Narodna banka Srbije omogućila je moratorijum od 90 dana na otplatu kredita građanima i privredi i smanjila referentnu kamatnu stopu na 1,75 odsto
Ako pandemija potraje, Srbija ulazi u recesiju
„Ukoliko bi epidemija trajala tokom cele 2020. godinu negativni efekti na privredu bi bili još snažniji, a privreda Srbije bi ušla u recesiju (rasta ne bi ni bilo, ušao bi u negativnu zonu), dok bi fiskalni deficit bio preko 3 odsto BDP“, procenjuje Arsić.
Podsećanja radi, vrednost BDP Srbije okvirno se računa na oko 45 milijardi evra. To znači da bi izostanak rasta od 4 procentna poena značio i gubitak oko milijardu i 800 miliona evra za srpsku ekonomiju, uključujući tu i izvesno smanjenje stranih direktnih investicija.
Arsić, međutim, ne veruje da će se ovaj drugi, nepovoljniji scenario zaista i odigrati.
„Mislim da je trenutno manje izvesno da će pandemija trajati cele godine, a ohrabruje to što se povoljna dešavanja beleže u samom centru izbijanja bolesti i jednoj od ključno značajnih svetskih privreda – Kini“, naglašava Arsić za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama: