Šta će biti sa inflacijom i kamatama do kraja godine, jedno je od glavnih pitanja i građana i industrije i centralnih banaka sveta. Stručnjaci za sada nemaju pozitivne prognoze, a optimista nije ni Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Begradu.
Nakon Fed-a i ECB prethodne nedelje i centralna banka Turske i Velike Britanije podigle su kamatne stope. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard sada je u izjavama umanjila zabrinutost zbog recesije u zoni evra, ali ocenila da je njen tim spreman da podiže kamate bržim tempom — ako bude potrebno i ako inflacija nastavi da raste.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Begradu nije optimista kada je reč o kamatama i inflaciji. On je rekao za „Blic Biznis“ da inflacija neće padati onako kako je predviđeno i kako smo mogli čuti.
„Inflacija neće opadati onim tempom kako je najavila Narodna banka Srbije. Neke cene opet hvataju zalet i situacija se komplikuje. Cene hrane su visoke, a to ne može da se kontroliše. Biće uspeh ako inflacija do kraja godine bude bar blizu dvocifrene, to bi za nas bio dobar rezultat. Kamate na štednju ne prate inflaciju, ne očekujem nikakav rast kada govorimo o tome, one se neće menjati. Dobro bi bilo kada bi kamate na kredite stagnirale, ali bojim se i da tu ima prostora za još rasta. Jedini razlog podizanja kamata je suzbijanje inflacije, a to dovodi i do suzbijanja privrednog rasta. Nemoguće je u isto vreme povećavati kamate i održati privredni rast, mada se banke trude da održe balans“, ocenio je Savić.
Dodao je da ECB ne računa na ozbiljnije suzbijanje inflacije čim kamate rastu ovako često i radikalno.
„Predstoje teška vremena, jer sve što se dešava u Evropi uticaće i na nas, najviše smo zaduženi u evrima i to je glavna stvar koja nas povezuje sa Evropom i svim odlukama koje ona donosi, zato su one od velikog značaja i za nas“, zaključio je Savić.
Zvaničnici centralnih banaka okupili su se danas na godišnjem sastanku u Portugalu. Predsednica ECB Kristin Lagard rekla je da ukoliko bude bilo potrebe podizanje kamata će se odvijati bržim tempom.
„Ako se izgledi za inflaciju ne poprave, imaćemo dovoljno informacija da krenemo brže. Ova posvećenost, međutim, zavisi od podataka“, dodala je Lagard u utorak.
Ovo dolazi u trenutku kada ekonomisti procenjuju da li će evrozona ove godine izbeći recesiju ili ne. U regionu je došlo do pogoršanja nivoa rasta usred energetske krize, sankcija Rusiji i nesigurnosti hrane – da navedemo samo nekoliko faktora.
Evropska centralna banka održala je hitan sastanak ranije ovog meseca kako bi najavila novi alat koji ima za cilj rešavanje rizika fragmentacije u zoni evra. Međutim, tržišnim učesnicima su ostala pitanja o vremenu i veličini mehanizma. Investitori su zabrinuti zbog visoke inflacije i pažljivo prate šta ECB govori i radi.
Investitori su takođe oprezni zbog visokog nivoa duga u Evropi, posebno u Italiji, i kako bi povratak strožoj monetarnoj politici mogao postati finansijsko ograničenje za ove ekonomije.
BONUS VIDEO Guvernerka ne zna da li je sada pik inflancije: Tabaković o moratorijumu koji bi bio bumerang