0
Retko je kada promena pravne forme ovoliko uzdrmala javnost da se danima spekuliše ko to radi, u interesu Srbije i njenog najznačajnijeg privrednog sistema, ili protiv tog interesa. Hoće li se u EPS-u napokon sprovesti neophodna i dugo odlagana reforma da bi postao motor razvoja srpske privrede ili se sprema njegovo rasparčavanje i priprema teren za privatizaciju pojedinih proizvodnih kapaciteta poput hidroelektrane Đerdap?
Pre nego što su mnogi očekivali i verovali, poučeni svim prethodnim iskustvima, država, tačnije Ministarstvo rudarstva i energetike, izazvala je potres u energetskom sistemu. Ovaj „strujni udar“, međutim, nije došao ni zbog, barem ne otvorenog, sukoba nadležne ministarke Dubravke Đedović i rukovodstva EPS-a, ni zbog havarija u sistemu, ni zbog sve češćih poskupljenja ovog energenta, već zbog činjenice da EPS prestaje da bude javno preduzeće i postaje akcionarsko društvo.
U resornom ministarstvu, iako nisu odgovorili na pitanja NIN-a, za medije kažu da se radi o zakasnelim potezima koji bi, nakon izbora profesionalnog menadžmenta, moguće i inostranog, trebalo da zavedu red u ovom preduzeću, dok izvori NIN-a u EPS-u, pak, sumnjaju da je reč o brzopletom načinu da se usliše zahtevi MMF-a i ujedno stvore uslovi za privatizaciju Elektroprivrede Srbije. Retko je kada promena pravne forme – Osnivačkog akta i Statuta jednog preduzeća – koja sama po sebi ne mora da znači ništa, pogotovo jer EPS postaje zatvoreno akcionarsko društvo i ne izlazi na berzu, ovoliko uzdrmala javnost da se danima spekuliše ko to radi, u interesu Srbije i njenog najznačajnijeg privrednog sistema, ili protiv njega. Hoće li EPS nakon ove promene zaista doživeti reformu kakva je, prema upozorenjima koja godinama stižu od Fiskalnog saveta, neophodna da bi ovo preduzeće poslovalo pozitivno i bilo motor razvoja ostatka privrede ili se, pak, sprema njegovo rasparčavanje i privatizacija? Zbog čega se analitičari pribojavaju da bi razdvajanje EPS-a na delove vodilo njegovoj propasti, kao što bi i novousvojeni način izbora organa upravljanja mogao da vodi još većoj netransparentnosti u poslovanju? Sređuje li se na ovaj način situacija u pomenutom preduzeću ili se samo otvaraju neki novi putevi da se ona dodatno zakomplikuje?
Nego, da krenemo od početka. U novom Statutu EPS-a koji je inače, barem prema tvrdnjama dobro obaveštenih izvora u ovom preduzeću, Nadzorni odbor EPS-a usvojio po hitnim postupkom i na insistiranje Vlade i nadležnog Ministarstva energetike, piše da se on usvaja na osnovu Zakona o privrednim društvima. Ovakva konstatacija mogla bi, prema mišljenju nekih pravnika, značiti da EPS zapravo prestaje da bude javno preduzeće, ne samo po svojoj pravnoj formi, već i suštinski ono prestaje da bude preduzeće koje obavlja posao od interesa za građane i državu. To, drugim rečima, znači da sadašnji proizvođač i prodavac električne energije postaje kompanija kao i svaka druga na tržištu, čime se onda otvaraju mnoge mogućnosti, od njegove privatizacije do rasparčavanja. Iako Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u intervjuu Blicu negira privatizaciju, izvori NIN-a kažu da pretvaranje u akcionarsko društvo može biti međukorak da se to na kraju desi.
„Pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo samo po sebi ne podrazumeva prodaju, ali je omogućava. Isključiva garancija njegovog trajanja kao nacionalnog dobra od opšteg značaja je status javnog preduzeća. Ne vidim razlog zašto neophodne reforme u EPS-u nisu mogle da se sprovedu do sada, i bez prelaska u akcionarsko društvo“, kaže jedan od sagovornika NIN-a blizak EPS-u.
PROČITAJTE JOŠ
Mada sve liči na to da država zapravo preduzima korake kako bi ispoštovala svoj dogovor sa misijom MMF-a o transformaciji EPS-a i skorom usvajanju Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu države, koji bi trebalo da podrazumeva promenu pravne forme javnih preduzeća, odbijanje Ministarstva da u Statut EPS-a, a na zahtev jednog od sindikata, stavi odredbu da se imovina ne sme otuđivati, izaziva sumnju u buduće korake. Spekulacije idu od onih da će se prodaja, odnosno snabdevanje izdvojiti iz sistema EPS-a koji će ostati jedino proizvođač, do toga da se planira prodaja pojedinih energetskih proizvodnih kapaciteta, pa se najčešće pominje hidroelektrana Đerdap.
Razdvajanje snabdevanja u praksi bi značilo da će neko novo, posebno preduzeće kupovati struju na tržištu, od EPS-a ili nekog drugog trgovca svejedno, i tu struju prodavati privredi i građanima, dok će se EPS baviti isključivo proizvodnjom i na tržištu, kao i svi drugi prodavci, nuditi proizvedenu struju snabdevaču. Nadležni zasada nisu negirali ovakvu mogućnost, ali ako je verovati onome što stiže kao odgovor, buduća Strategija razvoja EPS-a se tek očekuje, a Statut predviđa i mnogo veće nadležnosti Nadzornog odbora i novog menadžmenta.
Zanimljivo je da za nedavno usvojeni Statut EPS-a nije glasao predsednik sadašnjeg Nadzornog odbora, ali nije želeo da govori o razlozima. Ni on, ali ni drugi nadležni, ni u EPS-u, ni u Ministarstvu rudarstva i energetike, nisu rečiti kada je u pitanju dalja sudbina ovog preduzeća. Barem ne javno. Ovako, nezvanično, jedni tvrde da ovo može voditi urušavanju sistema i njegovom rasparčavanju, a drugi da će preduzeće promenom pravne forme i dolaskom profesionalnog menadžmenta postati lokomotiva razvoja i da nema govora o njegovoj privatizaciji.
U Statutu, pojašnjenja radi, nema reči o privatizaciji, reformisanju, broju zaposlenih, niti o bilo čemu sličnom, jer se takve stvari i inače ne definišu ovim dokumentom. Ono što je, međutim, definisano jeste činjenica da se on donosi na osnovu Zakona o privrednim društvima i da je to jedini propis koji se na njega primenjuje. Takođe, jasno je da će EPS imati Skupštinu od jednog člana, najverovatnije će to biti resorni ministar, kao i da će imati sedam članova Nadzornog odbora, koje će birati ta Skupština, to jest taj ministar. Nadzorni odbor, opet, ovim promenjenim Statutom dobija mnogo veća ovlašćenja kada je u pitanju rukovođenje i kontrola nad poslovanjem preduzeća. Operativno, EPS-om će rukovoditi sedam izvršnih direktora, jedan od njih je i generalni, a njih će birati upravo Nadzorni odbor.
I mada se čini da ovakva organizacija vodi ka izmeštanju neposredne partijske politike iz upravljanja i rukovođenja, činjenica da članove Nadzornog odbora bira, najverovatnije, ministar, a da oni, praktično bez jasno određenih kriterijuma u Statutu, biraju menadžment, može opet dovesti EPS i partije na vlasti u spregu.
Organizacija Transparentnost Srbija zato je ukazala da je ovakva, neobrazložena, promena Osnivačkog akta i Statuta preduzeća štetna sa aspekta transparentnosti i primene aktikorupcijskih zakona u ovom preduzeću. Naime, prema njihovoj oceni, osim spornog pravnog osnova, odnosno činjenice da se na EPS više neće primenjivati Zakon o javnim preduzećima, sporno je i to što ni rukovodstvo, ni članovi NO neće biti javni funkcioneri i neće biti u obavezi da podnose izveštaje o prihodima i imovini. „Neće više postojati ni obaveza da se direktor bira na konkursu, iako je i ranije ta zakonska obaveza izbegavana. Кada je reč o javnim nabavkama, EPS će izgubiti status javnog naručioca, tako da neće imati obavezu da sprovodi nabavke na osnovu zakona, već samo u vezi sa pojedinim delatnostima. EPS više neće biti pod nadzorom Ministarstva privrede, niti će morati da objavljuje program poslovanja“, kažu u ovoj organizaciji uz podsećanje da su stručne službe EPS-a iznele stav da je bez obzira na usvojene promene, preduzeće dužno da najpre postupa na osnovu Zakona o javnim preduzećima, a tek onda Zakona o privrednim društvima.
Кao primer sagovornici NIN-a ističu Elektromrežu Srbije, koja je, iako po svojoj formi akcionarsko društvo, zapravo i dalje javno preduzeće, obavlja posao od javnog interesa, i na osnovu toga podložna je propisima iz Zakona o javnim preduzećima, a što se sada, u slučaju EPS-a, pokušava izbeći.
Izvori NIN-a bliski EPS-u kažu da je njihov predlog Statuta preduzeća, koji je sačinjen i poslat Vladi Srbije krajem prošle godine, kasnije bitno promenjen, a najkrupnije promene tiču se upravo statusa preduzeća i da je izostavljena odredbe da se radi o kompaniji koja obavlja delatnost od javnog interesa i na koju se, na prvom mestu, primenjuje Zakon o javnim preduzećima.
Usvojenom Statutu usprotivili su se i neki od sindikata u okviru EPS-a, ali i većina članova Naučnog saveta ovog preduzeća, koji je formiran krajem prošle godine i koji čine stručnjaci za energetiku – iz SANU, najvažnijih energetskih kompanija i instituta, profesori fakulteta i drugi. Deo sindikata predvođen Milanom Đorđevićem zahtevao je, naime, da se u Statut unesu i odredbe da jedan član Nadzornog odbora mora biti iz redova zaposlenih, kao i da EPS nastavlja da se bavi trgovinom i snabdevanjem dok ima licencu, odnosno do 2026, a da se u međuvremenu zatraži nova licenca. I dok je ovo Ministarstvo energetike prihvatilo, odbijena su, takođe, dva njihova zahteva – da Skupština ima više od jednog člana, kao i zahtev da imovina u slučaju privatizacije bude zaštićena.
Statut kakav je usvojen nije se svideo ni Naučnom savetu koji je EPS formirao krajem prošle godine, a koji se usprotivio odredbi o tome da Skupštinu EPS-a čini samo jedan član. Izvori NIN-a navode da je za većinu članova Naučnog saveta ovakva odredba besmislena, čak i ako je taj jedan član nezavisni stručnjak, a ne ministar energetike.
„Naučni savet se na vreme izjasnio da se zaustavi ono što Vlada i Ministarstvo rudarstva i energetike preduzimaju u pogledu pretvaranja EPS-a u akcionarsko društvo. Mi insistiramo na smanjenju političkog uticaja, a naročito uticaja koji zagovora privatni kapital. Naš stav je da javno snabdevanje električnom energijom mora ostati delatnost od opšteg interesa, odnosno da se uzmu u obzir sva prethodna negativna iskustva u zemljama Evrope, kada je u pitanju sistem elektroprivrede“, kaže jedan od članova ove institucije koju je formiralo rukovodstvo EPS-a, a sa kojom se resorno ministarstvo očigledno nije konsultovalo prilikom odluke da se menjaju Statut i pravna forma EPS-a.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na ove zamerke odgovara činjenicom da možda nije većina članova Saveta glasala za, ali da jesu oni najvažniji. A odgovarajući medijima na zamerke koje stižu i od EPS-a i od stručnjaka, kaže da se neki „očigledno boje za svoje položaje i stečene privilegije“.
O stvarnoj reformi EPS-a, o tome šta će se i kako učiniti da ovo preduzeće postane profitabilno i da se reformiše na način koji bi omogućio efikasno i sigurno snabdevanje električnom energijom, niko još ne govori. Кomentarišući sledeće poskupljenje do kojeg bi trebalo da dođe na jesen, Dubravka Đedović je za Blic rekla da će procenat povećanja cene električne energije zavisiti od mera koje do tada sprovede novo rukovodstvo i da se nada da bi se prvi značajni rezultati reforme mogli videti za godinu dana.
Ono u čemu se, barem deklarativno, zasad slažu i predstavnici države i EPS-a, kao i stručnjaci za energetiku, jeste da elektroenergetski sistem mora ostati nacionalno dobro i da se sve radi i mora raditi u interesu države i njenih građana. Ali, ko zapravo radi i u čijem interesu, valjda će biti malo jasnije kada se te najavljene reforme budu zaista i počele sprovoditi. Кada se izabere novi Nadzorni odbor i menadžment od kojeg će, između ostalog, zavisiti i kako će izgledati neka nova strategija razvoja EPS-a.
BONUS VIDEO Da li se EPS prelaskom u akcionarsko društvo priprema za privatizaciju?
