Srbija - zemlja sa najviše rudnika i najnižom rudnom renton

Procenjuje se da u Srbiji ima više od 70 lokacija na kojima se vrše istraživanja i priprema iskopavanje ruda. Sa takvim bogatstvom treba pažljivo"Bilo bi pametno promeniti propise i povećati procente. Trebalo bi pripremiti veće tarife, ako mislimo da imamo koristi od rudarstva.", kaže naš sagovornik.Kako sada stoje stvari, mi svoje rudno bogatsvo budzašto dajemo, već i nemamo pravu procenu šttee po životnu sredinu koju to može da donese."Bilo bi pametno da je napravljen tim, nije trebalo sve ostaviti u rukama minstarstava. Trebalo je i da se napravi jedna studija - iz toga bismo utvrdili koliko bi nam ekonomski bilo ili ne bi bilo korisno. Ukoliko bi se u tu studiju ubacile i posledice, onda bi i te posledice trebalostaviti u naše rashode. Ako je ta naknada od tri do sedam posto - da li na ta naknada pokreiva išta, ili ćemo morati jođ ponešto mi da uradimo sa našim novcem?", objašnjava sve propuste i postavlja prava pitanja naš sagovornik."Kod nas se olako troši novac i olako se ulazi u krupne projekte. I najmanji preduzetnik je u civilizovanim zemljama, tamo gde su obrazovani malo bolje u situaciji da stavi na papir - imačiu toliki kapacitet - prodaću toliko - meni ostaje toliko. To naša država nijednom nije uradila. Kod nas neko donese odluku i onda se radi na tome. Mi smo odmoh bili oduševljeni što je kod nas neki novi mineral pronađen i to se širila idejaa, jadarit sve je išlo nekim čudnim redosledom. Najveća negativna starna rudarenja je uticaj na ekologiju, a koliki će on biti to još ne znamo", upozorava naš sagovornik.Odnosom prema rudnom bogatsvu u Srbiji nije zadovoljan ni ekonomista Dušan Nikezić."Sa Rio Tintom danas ne bi imali problem da ova vlast nije 2015. godine promenila Zakon o rudarstvu i uvela automatizam, po kojem nosilac istražnih prava automatski dobija i pravo da eksploatiše rudno bogatstvo zemlje. Da se to nije desilo, država danas jednostavno ne bi dala Rio Tintu eksploataciono pravo jer se predloženim modelom eksploatacije uništava životna sredina, a ova australijska firma bi ostala vlasnik rezulata istraživačkih radova, koji su izuzetno vredni i mogla da ih proda državi ili drugom investitoru, pa samim tim ne bi bilo potrebe da im država plaća bilo kakvu naknadu. Na sličan način je ova vlast ćutala i o istraženim rezervama bakra i zlata u okolini Bora i bukvalno ih poklonila Kinezima, koji ih danas nemilosrdno eksploatišu, izvoze u Kinu i zarađuju milijarde evra, koje su mogle i morale da ostanu u Srbiji", smatra Nikezić.Antrfile Rudna renta u Srbiji i svetuProcenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine – rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalične rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Tako na primer dok je rudna renta za naftu i gas u Hrvatskoj 10%, u Sloveniji 18%, Ruminiji 12%, Rusiji 22%, u mnogim razvijenim zemljama visokog ekološkog senzibiliteta rudna renta iznosi i između 25% i 30% ekstrahovane rudne sirovine.Kako se raspodeljuje rudna renta u Srbiji?Tako što od uplaćene rudne rente – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. A ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50 odsto ide u republički budžet, 10 odsto u pokrajinski, a 40 odsto u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija.Bonus video: Po kom osnovu bi Rio Tinto mogao da tuži državu ukoliko rudnika ne bude

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pokomosnovubiriotintomogaodatuidravuukolikorudnikanebude-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2913630"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram