Srbija se zadužila mnogo skuplje no što joj je bilo nuđeno

“Nama pare nisu potrebne” - mnogo puta u poslednjih mesec dana ovo su izgovorili i predsednik države i ministar finansija, na ponude jeftinih kredita MMF-a i Evropske komisije za pomoć privredi zbog koronavirusa.

Prema podacima sa sajta MMF, ova organizacija je zemljama čija je privreda ugrožena zbog koronavirusa nudila pozajmicu po ceni od 1,29 do 2,1 odsto, u zavisnosti od količine uzetog novca.

Srbija ovaj novac nije htela da uzme.

Ponuda je išla još i niže – na primer, Bosna i Hercegovina je od MMF-a dobila na zajam 333 miliona evra uz kamatnu stopu od svega 1,05 odsto, uz grejs period od 39 meseci.

Srbiji to nije bilo dovoljno privlačno.

No, zato je Srbija danas uzela dve milijarde evra na sedam godina uz stopu prinosa od 3,375 odsto.

Narodna banka Srbije je ovo ocenila kao “još jedan uspeh”, a Vučić je tokom večeri rekao da smo “fantastično prošli”.

“Posle dve prošlogodišnje izuzetno uspešne emisije evroobveznica u junu i novembru, ovo je još jedan dokaz da međunarodni investitori imaju puno poverenje u ekonomiju Srbije, njenu stabilnost i perspektive, posebno imajući u vidu ni malo povoljne globalne ekonomske uslove u kojima je ova aukcija održana”, navode se reči guvernerke Jorgovanke Tabaković u saopštenju Narodne banke.

Podsetimo se, u junu 2019. Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za milijardu evra na deset godina, po stopi prinosa od 1,62 odsto.

U novembru je reotvorena ista emisija evroobveznica, sa još boljim rezultatom – 550 miliona evra, po ceni od 1,25 odsto.

Sada se uzimanje od dve milijarde evra na sedam godina po stopi prinosa od 3,38 odsto – skoro tri puta skuplje nego pre pola godine – naziva “još jednim uspehom”.

Osim što deluje nejasno zbog čega je bilo potrebno zadužiti se tri puta skuplje od BiH, još je manje jasno bilo uporno odbijanje državnog vrha (predsednik i ministar finansija) da uopšte priznaju da je Srbiji novac i te kako potreban.

Jer, Fiskalni savet je još 6. aprila izneo procenu da je Srbiji potrebno da se zaduži za 6,5 milijardi evra ove godine, da ublaži i sanira posledice koronavirusa.

Nepunu nedelju kasnije, Vučić je rekao da Srbija neće uzimati finansijsku pomoć od MMF-a, „pošto imamo velike devizne rezerve i 31 tonu zlata“.

A skoro tri nedelje nakon ove procene Fiskalnog saveta, Vučić je rekao da “smo odbili 1,2 milijarde od MMF” i da je on “ponosan na to”:

“Zašto da uzmemo 600 ili 700 miliona više nego što nam je potrebno? Već smo uzeli 200 miliona evra”, rekao je Vučić tog 23. aprila.

Dakle, 23. aprila Srbiji nije bilo potrebno 1,2 milijarde evra MMF-a sa kamatom od (najviše) 1,29 odsto, a 18 dana kasnije se zadužila za dve milijarde sa kamatom od 3,38 odsto.

Jedna od ove dve nejasnoće postaje malo jasnija, ako se zna da ovakvo zaduživanje ne podleže nikakvoj kontroli ustanova koje su novac dale, dok je novac MMF-a išao uz uslov kontrole trošenja, odnosno, usaglašavanja ekonomske politike sa zahtevima MMF-a.

U međuvremenu, neimenovana grupa građana – koja je, pokazalo se tačno, imala informaciju da je u toku priprema za zaduživanje države od dve milijarde evra – poslala je pismo na adrese četiri investicione banke upozoravajući i njih i njihove investitore na situaciju u Srbiji i na brojne rizike koje, zbog stanja demokratije, nosi ovakvo ulaganje novca.

Na ovo pismo se u svom večerašnjem obraćanju javnosti iz Predsedništva osvrnuo i Aleksandar Vučić.

“Bez obzira što smo imali pisma nepotpisana, koja su ukazivala na političku, ekonomsku krizu u Srbiji i sve drugo, ne možete finansijske investitore da prevarite”, rekao je Vučić.

Sudeći prema ceni koju je Srbija postigla na međunarodnom tržištu – a veći rizik se ispoljava kroz veću cenu novca – deluje da se finansijski investitori zbilja nisu dali prevariti.