2
Privredni rast Srbije u 2023. godini mogao bi da dostigne dva odsto, ali su i dalje izraženi rizici zbog kojih bi mogao da bude manji, navodi se u najnovijem broju Kvartalnog monitora.
Kako se precizira, međugodišnji rast bruto društvenog proizvoda u prvom kvartalu ove godine iznosio je 0,7 odsto, dok je u odnosu na poslednji kvartal 2022. ostvaren pad od 0,2 odsto.
„Usporavanje privrednog rasta posledica je visoke inflacije, koja je uticala na realno obezvređivanje državne i lične potrošnje, dok neto izvoz beleži solidan rast, pre svega usled poboljšanja energetskog bilansa, a blagi rast beleže i investicije“, navodi se u saopštenju.
Naglašava se da je inflacija u martu dostigla vrhunac od 16,2 odsto, a nakon toga je počeo blagi pad i procenjuje se da bi do kraja godine mogla da padne na između devet ili 10 odsto, što je više od zvanične projekcije koja je osam odsto.
Pročitajte još:
U maju je inflacija u Srbiji bila druga najveća u Evropi, posle Mađarske, jer je za razliku od većine drugih zemalja Srbija odložila povećanje cena energenata za 2023. godinu.
U prvom ovogodišnjem kvartalu došlo je do daljeg usporavanja javnih prihoda, koji su realno opali za 2,7 odsto, usled pada realnih dohodaka i potrošnje, a negativni trendovi su u aprilu dodatno produbljeni, navodi se u izveštaju i dodaje da su, s druge strane, javni rashodi ostvarili veliki realan pad od 10 odsto po svim osnovama, osim za penzije.
Uprkos padu u prvom kvartalu, usled visoke inflacije poreski prihodi su veći od plana, što je uticalo da početkom juna bude najavljen veliki paket dodatne javne potrošnje od preko 500 miliona evra godišnje, tako da se procenjuje da bi fiskalni deficit u 2023. mogao biti u planiranim okvirima od 3,3 odsto BDP.
Povećanje javne potrošnje i podgrevanje tražnje u uslovima visoke inflacije nije ekonomski opravdano i ukazuje na odsustvo koordinacije monetarne i fiskalne politike, navodi se u analizi.
Javni dug je krajem prvog tromesečja dostigao 35,3 milijarde evra, što je za 1,9 milijardi više nego na kraju prošle godine, a za 4,6 milijardi više nego na kraju prbog kvartala prošle godine.
Bonus video – Inflacija znatno smanjila kupovnu moć građana: Čega su se sve odrekli?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
